ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
stva, izgradnja prve železničke pruge, stvaranje prve narodne<br />
banke, kovanog novca... Gde je problem alternative? Svakako u<br />
zaostalosti i zatvorenosti društva, ali naročito u ograničenosti<br />
ljudskih i materijalnih resur<strong>sa</strong>. Do njih može da se dolazi ili opterećenjem<br />
seljaka ili inostranim zajmovima. A zajmovi se opstruiraju<br />
kao opasnost od stranog uticaja, seljak se mobiliše da<br />
pruži otpor tome, jer je njegova država seljačka. Tu su koreni<br />
antimoderne političke kulture...<br />
A odakle se finansiraju ratovi?<br />
– Pa, znate šta, ratovi se finansiraju na štetu svega ostalog,<br />
ali glavni resurs su ljudi, ljudske žrtve, u tom smislu, Srbija<br />
je uvek spremna za rat... U parlamentarnoj debati posle Balkanskih<br />
ratova Pašić je žrtve uzimao kao glavni adut za granice.<br />
Ali, navešću Vam jedan svežiji primer. Upravo je objavljena<br />
knjiga Srpske političke elite i Vens-Ovenov plan. Stenografske<br />
beleške <strong>sa</strong> proširenih sednica Saveta za u<strong>sa</strong>glašavanje<br />
stavova o državnoj politici održanih početkom 1993. godine. Na<br />
jednoj od tih sednica predsednik tadašnje Savezne republike<br />
Jugoslavije kao jedan od razloga za obustavu rata u Bosni i<br />
Hercegovini navodi: „Imali smo 23 posto regrutaciju: od kada<br />
postoji ova zemlja, od Karañorñevog vremena, nije bila u tom<br />
položaju.“ Na to, jedan od vodećih ljudi Republike Srpske, univerzitetski<br />
profesor, kaže da za deset dana, „<strong>sa</strong> drugačijim političkim<br />
govorom“ može da naraste na 93 odsto. „Čitava medijska<br />
stvar, koja je voñena u Srbiji, predstavljanjem mirnodopskog života,<br />
što je i danas, je bila kontraproduktivna za naše vojne napore.“<br />
Treba se, dakle, prilagoditi, danas se ne ratuje „zastavama,<br />
trubama“, već pomoću propagande koja ima efikasniji<br />
uticaj... Dakle, to je zatvoreno patrijarhalno društvo koje ima<br />
jedan program koji ga na neki način petrifikuje i drugi program,<br />
koji iz toga pokušava da ga izvede. Zato mislim da je decenija<br />
od 1878. do 1888. bila ključna, da su se tada profili<strong>sa</strong>le<br />
dve struje, ono što su kod Ru<strong>sa</strong> zapadnjaci i slovenofili, to su<br />
ovde bili radikali i naprednjaci... To je bio razlog zbog koga <strong>sa</strong>m<br />
se ja bavila ovim ljudima. Pokušavala <strong>sa</strong>m, ne kažem da <strong>sa</strong>m<br />
tu nešto naročito uradila, da istražim slojeve srpske elite. Inteligencija<br />
koja se školuje po svetu, doñe u Srbiju, postaje deo dr-<br />
186
Change language