ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
nema potomke, prodato je grobno mesto. Ljiljana Vuletić koja je<br />
napi<strong>sa</strong>la njenu biografiju, navodi da je <strong>sa</strong>mo u grobljanskoj<br />
knjizi našla podatak da je na Novom groblju postojala njena<br />
grobnica... Sada je neko, reagujući na tu činjenicu, tražio da<br />
uprava groblja pronañe zemne ostatke Ksenije Atanasijević. Pobogu!<br />
Ostavimo svoje mrtve na miru, ne zamerajmo im što nisu<br />
birali gde će umreti. Šta je smetalo da Dušan Popović počiva u<br />
Londonu? On je tamo umro za vreme Prvog svetskog rata, pored<br />
Mark<strong>sa</strong> je bio <strong>sa</strong>hranjen. Iskopan je i donet ovde... Manifestacije,<br />
govori, štampa, a onda grob zapušten. Pa, to nije istinska<br />
pošta. Ti ljudi leže u svojim knjigama, u svojim delima, a<br />
ne u zemlji. To je upotreba mrtvih. To je ono što se prota Milan<br />
Đurić, jedan od osnivača Radikalne stranke i njen poslanik,<br />
stalno pozivao na „pradedovske kosti“, pa su ga posle i zvali<br />
tako – „pradedovske kosti“. I protine su kosti prenete iz Italije<br />
gde je umro za vreme Prvog svetskog rata, i <strong>sa</strong>hranjene na užičkom<br />
groblju Dovarje. I Tita su hteli da izbace odavde, a Dražu<br />
Mihailovića da nañu ovde. Olga Manojlović Pintar bi rekla da je<br />
to takoñe jedna kultura, kultura bez stvarnog pijeteta i istinskog<br />
osećanja tragike. Neočetnici to očigledno ne znaju. Pa, zar<br />
Draža Mihailović nije i tragičan? Na kraju su mu svi okrenuli<br />
leña: prvo njegova roñena deca, zatim, kralj i vlada u izbeglištvu,<br />
a onda i njegovi komandanti. A kad je uhvaćen, na prvom<br />
<strong>sa</strong>slušanju je ćutao. Samo je na kraju rekao: „Recite mi da li još<br />
postoji neki narod u kome komandanta izdaje njegov zamenik.“<br />
Za istoričara, meñutim, tragika nekog života ne predstavlja osnovu<br />
za njegovo vrednovanje, njegova delatnost i njene posledice<br />
odreñuju njegovo mesto... Ne radi se o tome da se pomire<br />
mrtvi već da se oni ostave na miru. Pomirenje nije moguće na<br />
platformi jedne od strana u sukobu već na novoj platformi koja<br />
zemlji i njenim ljudima otvara perspektivu: Evropa, ali ne zato<br />
što je ona cilj zadat ljudskom rodu, već zato što i ovoj problem<br />
rešava... I zar to stalno zveckanje kostima nije i varvarstvo? Ne<br />
teši me što to rade i drugi, Sarkozi, na primer, <strong>sa</strong> Alberom Kamijem.<br />
192
Change language