ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

devedesetih godina prošlog veka. Antikomunizam nije i ne-komunizam,
nije alternativa.
Upotrebili ste reč „racionalno“, znači da Vi to
posmatrate analitički, kao gotovo, činjenično
stanje. Mene zanima da li vam je intimno žao?
– Iskreno da Vam kažem, ja imam ljudski kontakt, ja
mogu da čitam knjige, da odem kad god hoću, ali ja osećam kakav
je to gubitak za nas. Mislim da to osećaju i drugi narodi,
oni vrlo često smatraju da je to bio izbor iz nužde, meñu Slovencima
ćete naći mnogo ljudi koji će vam reći – probali smo, ceo
jedan vek, nije išlo. Naravno da žalim, recimo, nismo do toga
dolazile, ali, kada se govori o destaljinizaciji i o oslobañanju od
dogmatizma, pa Zagreb je odigrao ključnu ulogu u tom pogledu,
njegova izdavačka delatnost. Ja sam bila zavisnik od knjiga
koje je izdavao „Liber“, „Globus“, ceo revizionizam koji se dogodio
u marksističkoj teoriji, istorija socijaldemokratije, logori,
Štajner, cela staljinistička epoha sa svim svojim represijama, to
je došlo otuda i to je bilo vrlo važno strujanje. Drugo, ta komunikacija
ljudi, ta mešavina za koju ja kažem da je vrlo važna
jednom narodu koji stalno teži nekoj „čistokrvnosti“ i „čistoetničnosti“,
sa tog stanovišta, naravno da ja živim u jednom svetu
koji pomalo ne osećam kao svoj svet. Neki svet u kome sam ja
živela, za čija sam ograničenja znala, koliko sam znala i umela
trudila se da se ta ograničenja na neki način pomeraju, nestaju,
taj svet je iščezao. Pretpostavljam da su to ti veliki lomovi koji
se dogañaju u raspadu država, ja ne verujem da je, recimo, u
Austrougarskoj bila dublja kriza duha, ili čak u Rusiji, iako se
više niko u te odnose ne bi vratio. Ja dosta pratim srednjoazijske
republike, tamo imate despotske sisteme, ali niko se ne bi
vratio. Znači, XX vek je za mene kraj imperija, ja imperije smatram
čudovišnim tvorevinama ljudske istorije, mislim da one
uvek lišavaju čitave kolektive slobode, to se desilo u XX veku,
taj ishod je nešto što čovek prima racionalno, ali on zna da je to
jedan svet koji je nudio mnogo širi izbor mogućnosti. Mi imamo
fascinaciju imperijalnošću, ruskom i našom srednjevekovnom,
koja se uobličavala kroz usmenu istoriju, kroz narodnu epiku.
135