ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
šijom, <strong>sa</strong> njenim intrigantskim mentalitetom. U svom dnevniku<br />
ona kaže: „Ja <strong>sa</strong>m protivnik komunista, ali ja ne mogu da idem<br />
<strong>sa</strong>da protiv njih kad se oni bore protiv najveće evropske opasnosti,<br />
kada njih hapse, ubijaju, streljaju, ja ne mogu da budem<br />
protiv njih danas.“ Kada već počinje da se govori o osloboñenju,<br />
o dolasku komunista, Crvene armije, ona kaže: „Priča se da dolaze<br />
Rusi. Ja im se ne radujem!“ Za nju je to jedan totalitarni<br />
sistem... Pričam Vam sve te stvari zato što je neverovatno kako<br />
mi te slojeve brišemo kao gumicom, i zato mi ne možemo ni da<br />
<strong>sa</strong>zrimo, ne možemo da upoznamo sebe. Vrlo mnogo o tome razmišljam,<br />
možda preterujem, možda je to vezano za moje godine.<br />
U isto vreme, sećam se, recimo, Branka Petranovića, koga <strong>sa</strong>m<br />
ja neobično mnogo cenila, mislila <strong>sa</strong>m da ima veliku istraživačku<br />
strast, da ima instinkt da uhvati istorijsku protivrečnost.<br />
Pored ogromnog broja njegovih knjiga, naravno, sećam se i jednog<br />
njegovog predavanja o tim godinama koje je održao u Institutu<br />
za istoriju radničkog pokreta Srbije, rekao je: „Nema stvari<br />
koju 1945. i 1946. ne može da uradi Komunistička partija!“<br />
Ne <strong>sa</strong>mo zato što ima monopol, što uzima vlast, idu ljudi i uz<br />
vlast, ali idu i zato što je ona slomila taj otpor, što je na strani<br />
velike, svetske pobede, a ne <strong>sa</strong>mo nekakvog lokalnog rata. Te<br />
stvari se danas potpuno gube iz vida. Mislim da postoji jedan<br />
aprioran odnos prema tom vremenu kao o vrlo unisonom vremenu<br />
u ideološkom i političkom smislu, kao o vrlo represivnom<br />
vremenu, kao vrlo jednoumnom vremenu. Ja, naprotiv, mislim<br />
da je to vreme jako složeno, da tu postoji neko društvo, da sve<br />
aspekte toga treba proučavati, kao što to mislim i za istoriju prve<br />
Jugoslavije. Ali, to je stvar kulture, to je stvar debate, recimo,<br />
<strong>sa</strong>d smo imali godišnjice 1948. i 1968, hajde da poñemo od<br />
toga. Znate šta, 1948. se ceo svet tre<strong>sa</strong>o od tog dogañaja, a ko je<br />
uradio knjigu o tome? Kakav je bio odjek toga u meñunarodnom<br />
radničkom pokretu, recimo...<br />
Kod nas ne postoji „meñunarodni radnički<br />
pokret“ ni kao pojam...<br />
– Tako je, ne postoji. Znači, vi ste čitave pojmove izbri<strong>sa</strong>li,<br />
vi možete da kažete da je državni socijalizam izmislio radnič-<br />
152
Change language