ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

Šta je najviše uticalo na Vaša levičarska
uverenja? Društvene okolnosti? Sredina? Škola?
Porodica?
– Mislim da je sve po malo, ne bih mogla da kažem da je
to bio jedan činilac. Sigurno je to porodica, sigurno je to odrastanje
u ratu u kome su ipak bile jasno polarizovane strane dobra
i zla, za mene je bilo nesumnjivo da je antifašizam strana
na kojoj je dobro, mi smo se tako formirali. Drugo, za nas je
antifašizam simbolisala partizanska strana jer smo, boraveći za
vreme rata u selu, imali i te četničke bande, njihove pretrese i
naručivanje hrane. Vrlo dobro pamtim da su oni uglavnom
tražili da se za njih obezbeñuje hrana, odeća, da se vezu kokarde.
Ne pamtim neki njihov otpor. Ali, ovo ste pitali, moje
opredeljenje za levicu, mislim da sam i citirala negde, Francuzi
kažu da „vreme odreñuje ljude“, za mene nikada nije bilo sporno
da vreme nije unisono, da u svakom vremenu postoje ljudi
koji pate, za mene su to sigurno bile majke čija su deca tada
streljana, ili majke čija se deca nisu vratila iz rata, na kraju, jedan
od mojih ujaka se nije vratio, njega su četnici zaklali negde
u Bosni, bio je student prava, postojala je bista pred Pravnim
fakultetom u Kragujevcu, ne bih mogla da Vam kažem da li još
uvek postoji jer se ti simboli, kao što znamo, menjaju. Bilo je sigurno
i ljudi kojima je nacionalizovana imovina, koji su izgubili
svoje, koji su se našli na drugoj strani, koji sigurno nisu delili
taj entuzijazam, ali ono što je bilo atmosfera vremena, to je bilo
osloboñenje, mogućnost da se školujete, mogućnost da učite.
Ruski pritisak je bio jedno veliko iskustvo, to je bilo i nešto gde
se učvršćivala ta sigurnost, gde se uspevalo da se i od toga odbrani,
i možda su te dve pobede i stvorile osećanje potpune, da
tako kažem, nekritičnosti prema svom vremenu. U ratu ste se
našli na strani protiv okupatora u antifašističkoj borbi, a onda
je došao izazov 1948. godine, ta drama se svakako osećala, osećala
se i u partiji, osećala se, na kraju, i u srpskom narodu.
Raskid sa Rusijom, nije tačno da se nije osećao, ja se ponekad
vraćam na časopise, na novine tog vremena, i uvek kažem mla-
28