ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

3. SRBIJA DANAS
„Izgubljenost u vremenu i istoriji“
Kako tumačite ponovno, potpuno nekritičko
oslanjanje na Rusiju?
– Pa, njenim nepoznavanjem. Još je Pašić jednog istoričara,
Radoslava Jovanovića, poslao u Rusiju, prvo je bio u Austrougarskoj
pa je onda otišao u Rusiju, proveo je tamo trinaest
godina, bio je prijatelj Kropotkina, tako sam ja do njega došla,
radeći Kropotkina. On je bio vrlo kritičan prema carskoj Rusiji,
govorio je – azijatsko čudovište. Bio je Pašićev čovek, ali je smatrao
da je revolucija, iako nesreća, neizbežna... Sad se kaže –
staljinizam, Oktobarska revolucija, grañanski rat – a potpuno
se gubi iz vida istorija carske Rusije, što Kolakovski odlično kaže:
„Ne možete o tome govoriti, a da ispustite iz vida predkomunističko
razdoblje.“ Pa nije to bio samo niz radosti, to je zemlja
bez političkog života, zemlja koja zaostaje u modernizaciji, autokratska
zemlja, imperija, zemlja u kojoj se kroz ceo XIX vek oblikuje
isti tip revolucije i partije, i na kraju, zemlja koja se
sada, posle tog sloma, takoñe vraća na neke karakteristike koje
su izazvale revoluciju i tip partije kao reakciju na to nasilje. Veze
izmeñu Rusije i Srbije su istorijske. Sukob sa Informbiroom
je nasilno prekinuo tu vezu. To je prihvaćeno zbog države, patriotizma,
partije, ali ne i mentalno. To je, kako je Tito stario,
dobijalo obostrano na intenzitetu. Imate u memoarima Veljka
Mićunovića jedan detalj, to je njegov drugi mandat u Rusiji. Mićunović
je razumevao Rusiju, mislio je da je obnova tih veza bila
fatalna za Jugoslaviju, ali nije se ni moglo sa jednom tako velikom
zemljom ostati na definitivnoj distanci. Mićunović nije
imao iluzije da su tamo promene radikalne, nije mislio da je
215