ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Kažete da Evropa nije trauma srpskih ma<strong>sa</strong> već<br />
trauma srpske elite. Možete li to da objasnite?<br />
– Govorile smo o razvoju inteligencije, mislim da je tu<br />
Dubravka (Stojanović) na dobrom tragu u svojim istraživanjima.<br />
Imate vrlo usku elitu u Srbiji, imajući u vidu XIX i XX<br />
vek, koja je prilično pesimistična što se tiče našeg razvoja i njen<br />
pesimizam dolazi upravo iz tog poimanja srpske države kao<br />
jedne amoderne tvorevine, koja ne omogućuje ni kulturno jedinstvo<br />
naroda. Mislim da je ona uvek bila kritička, da je ona postojala<br />
u svim strankama i ko misli da komunizam nije imao<br />
pravu intelektualnu elitu, taj je u zabludi, to će svakako istraživanja<br />
jednog dana pokazati, imao je u celom svetu, imao je i ovde.<br />
I ta je elita zazirala od zapadnih vrednosti, od toga da li može<br />
da izdrži konkurenciju, na kraju, ogroman deo naše levice u<br />
XIX veku je bio traumatiziran upravo tim promenama i uverenjem<br />
da će ovde, umesto nas, nastati neki drugi narod. Dakle,<br />
ta duboka vezanost za seljačko društvo, za patrijarhalnost, za<br />
dovršetak osloboñenja i ujedinjenja, to ih je u velikoj meri i totalitarizovalo.<br />
Ali, što se tiče poluobrazovane inteligencije koja<br />
je jako zavisila od države time što je država nju školovala, što je<br />
nju država zapošljavala, što je omogućavala njeno promicanje,<br />
ona je svakako traumatizirana u susretu <strong>sa</strong> Evropom, <strong>sa</strong> njenim<br />
standardima, <strong>sa</strong> konkurencijom, <strong>sa</strong> činjenicom da ona gubi<br />
mase kao neki svoj objekt i oblikovanja i upravljanja i rukovoñenja.<br />
Ako je reč o ma<strong>sa</strong>ma, njima se, naravno, sugerira borba<br />
za očuvanje vrednosti pri čemu se vrednosti i identitet često<br />
svode na zaostalost. A običan čovek je zainteresovan da se njegovo<br />
dete školuje i da može normalno da se leči, da ima po<strong>sa</strong>o,<br />
da bude zaštićen na poslu, to su za njega vrednosti. Zašto bi<br />
ma<strong>sa</strong> a priori bila protiv tih vrednosti? Ali, posrednik izmeñu<br />
nje i Evrope koji zna i gde ste i šta je potrebno, u stvari je faktor<br />
koji se pokazuje kao antimodernizacijski. Jer tačno je da se<br />
oni školuju napolju, da formulišu zakone, prevode knjige, ali<br />
oni i doziraju taj razvitak, na to još dolazi njihova uloga nacionalnog<br />
predvodnika i u tom smislu je Evropa za njih potpuno<br />
137
Change language