ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

4. O ISTORIJI
U knjizi „Planirana revolucija“ kažete da je Vaše
interesovanje za ruski jakobinizam i blankizam
proizašlo iz proučavanja socijalističke misli u
Srbiji u XIX veku, koja je bila ne samo pod njihovim
uticajem već je imala i organizacione veze s
njima. Istovremeno navodite da je ruska revolucionarna
misao druge polovine XIX veka, bila gotovo
nedostupna čitaocima na našem jezičkom području.
Kako objašnjavate tu nezainteresovanost za
prevoñenje ruskih autora koji su imali toliki uticaj
na društvenu misao u Srbiji?
– Kako sam ja, uopšte, došla na ideju da to radim? Kao
što znate, ta literatura, posebno o Svetozaru Markoviću, bila je
enormna, to se kroz vreme od sto pedeset godina neprestano interpretiralo,
i to je interpretirala svaka generacija. Kad sam počela
to da istražujem za mene je bila važna činjenica da srpski
socijalisti nisu imali snagu da formulišu svoju filozofiju, svoju
ideologiju, ja sam, naravno, u tome nalazila mnogo eklekticizma,
oni su čitali i zapadne i istočne savremene autore i ta generacija
koja je bitno uticala na političku i društvenu istoriju
Srbije, naročito od šezdesetih godina XIX veka, je formirana u
tom idejnom horizontu. To jesu bile zapadne ideje prerañene na
ruski način, to je, pre svega, bila ideja narodne države i narodne
samouprave, ideja narodne partije i narodne inteligencije
koja se u odnosu na masu postavlja kao misionar, kao voña. Tu
su oblikovane i ključne ideje za XX vek i zato stanovište da je
komunizam ovde došao kao nešto nametnuto – na istraživač-
139