ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
izmiče. On je pojava koja zahteva proučavanje. Interpretacije<br />
komunizma su kod nas ostale na krajnje površnoj političkoj<br />
ravni, na revanšističkoj ravni, to nije dobilo neku dublju intelektualnu<br />
kritiku i istorijsku analizu, to nema nivo kritike jednog<br />
Kolakovskog koji će reći da su za dešifrovanje tog sistema i<br />
mehanizma bili bitni ljudi iznutra, kao što je bio Ignacio Silone,<br />
Artur Kestler, Suvarin, Bertam Volf... Kao što je, uostalom, bio<br />
i Milovan Đilas. To su bili ljudi koji su pripadali sistemu, imali<br />
su snažnu motivaciju da mu pripadaju, treba objasniti put koji<br />
je njih dotle doveo, i razumeti otkuda dolazi ta njihova unutrašnja<br />
pobuna, ali oni su u svojim knjigama mnogo učinili da se to<br />
dešifruje, da se to otvori, da to počne na neki način da se menja...<br />
Svaka se pojava mora posmatrati u kontinuitetu i iz više<br />
perspektiva. Bez toga smo osuñeni na neprepoznavanje pojava,<br />
odnosno, na njihovo ponavljanje. Komunizam ima svoju istoriju.<br />
On nije isto ni u generacijskom, ni u geografskom smislu.<br />
Nisu isto komunisti koji su u pokret ušli dvadesetih i tridesetih<br />
godina prošloga veka, <strong>sa</strong> komunistima na vlasti. Nije isto komunizam<br />
na Istoku i u Zapadnoj Evropi. Nije isto komunista<br />
intelektualac i komunista iz naroda. Komunizam je bio i izabran<br />
i nametnut. Italijanski komunistički voña Đorño Amendola<br />
– bilo bi neskromno da kažem da <strong>sa</strong>m ga poznavala ali <strong>sa</strong>m<br />
ga viñala kao član delegacija u poseti KP Italije – napi<strong>sa</strong>o je izvanrednu<br />
knjigu pod naslovom Izabrani život. A istoričar Erik<br />
Hobsbaum, koji je do kraja ostao član KP Velike Britanije, što<br />
nije bilo ni rizik ni privilegija, kaže: „Bez nas ne možete napi<strong>sa</strong>ti<br />
istoriju XX veka.“ Mi tu vrstu pristupa, na žalost, nemamo.<br />
Ne <strong>sa</strong>mo kada je reč o komunizmu. Nekulturno je to što se dogodilo<br />
<strong>sa</strong> Marksom, mi smo se njega hitno odrekli, bacili tomove<br />
njegovih knjiga u reciklažu, i <strong>sa</strong>da otkrivamo da se svet<br />
vraća Marksu i da „bauk marksizma kruži Evropom“. To je vrlo<br />
provincijalno! Evropa nikada nije ni odbacila Mark<strong>sa</strong> kao naučnika,<br />
ona ga je uvek proučavala. To je ovde problem, sve se posmatra<br />
na relaciji za i protiv, a da biste bili marksolog, ne morate<br />
biti marksist... Ovde se previše živi od političkih napada<br />
na celokupno razdoblje posle Drugog svetskog rata. To je koncepcija<br />
po kojoj je Jugoslavija izgubljeno vreme. A to vreme ne<br />
može ni hronološki da se preskoči, može da se kaže da ste na-<br />
249
Change language