ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

– Ja mislim da jeste. Rat je sigurno mnogo učinio, pokret
je učinio mnogo, jer to su emancipatorski pokreti, komunistički
pokret je nezamisliv bez žena. Dakle, sam pokret je učinio,
antifašistički rat je učinio, a onda počinje jedna birokratizacija
života koja ide na njihovu štetu. Kada je došla nova generacija
ona je tome dala jedan podstrek, novu energiju, dovela do čitavog
niza novih ličnosti i u parlamentu, u Bosni je bila Dušanka
Kovačević, u Makedoniji Mara Naceva, Vera Aceva. Tako da je
rad sa ženama za mene bio dragoceno iskustvo, ja sam tu učila...
Postoji iluzija da možete sve da zaturite, meñutim, u nekoj
generaciji se to vrati, skoro je došao jedan mlad čovek koji radi
doktorsku disertaciju o Mitri Mitrović. Ja sam mu pomogla da
doñe u dodir sa ljudima, morala sam uveče da okrenem deset
telefona, da zamolim, da njemu napravim spisak da ode pa da
razgovara... On je impresioniran, kaže, kakva je to inteligencija,
kakav je to karakter i kakav je to težak život! E, sad, Mitra
se razišla sa pokretom u Srbiji gde je bio oštar rez prema njoj, u
Sloveniji nije! Oni su rekli: „Možda smo mi za nju, kada je bila
vlast, bili vazduh, ali ona je žena od vrednosti, ona je žena od
zasluga, ne može to da se ignoriše.“ I kad je došlo do te generacijske
smene u ženskom pokretu, mi smo nju počeli da pozivamo,
bila je godišnjica AFŽ-a i ona je došla, ja sam prišla da je
pozdravim, a ona je sav taj bes koji se u njoj godinama skupljao
na mene sručila. Dok sam je slušala meni su potekle suze, ništa
nisam govorila, znala sam ko je i šta je ona, pročitala njeno
Ratno putovanje, njenog Veselina Maslešu, znala celu priču sa
Đilasom, i ona se trgla i rekla: „Izvinite, Vi ste dobar čovek,
niste Vi prava osoba kojoj ja treba sve to da kažem“, odgovorila
sam da sam to tako i razumela. Posle smo se povremeno čule,
kad je njena majka umrla, ja sam otišla na pogreb, ona je bila
zaprepašćena: „Vi ste došli? Moja majka je zaslužila, bila je dobar
čovek.“ Kad je ona umrla, njena ćerka mi se javila i rekla:
„Ako bi moja majka želela da iko napiše nekrolog, to biste bili
Vi.“ Ja sam napisala i kad se ovaj mladić javio, pitala sam ga
kako je došao na ideju da radi Mitru Mitrović, a on je rekao da
je pročitao taj nekrolog. Ja sam mu pomogla koliko god sam
mogla, sada smo u potrazi za njenim dnevnikom, to se negde
zagubilo u preuzimanju zaostavštine, ali ja još uvek gajim nadu
41