ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

Za mene je u tim memoarima bilo zanimljivo kako vas drugi vide.
Ono što ste vi govorili, vama izgleda sasvim prirodno, to vi
mislite, vi ste dužni da to kažete, ako to ne odgovara, možete da
se povučete, meñutim, ja sam tek tada videla koliko je to bilo
smelo i opasno, jer ona sve to citira. To su zanimljivi memoari,
dve ogromne knjige, ona mi ih je poslala. Videla sam je posle toga
još jednom, u meñuvremenu je i njoj muž umro, ima dve ćerke.
Preko Vesne Pusić koja je nasledila stranku, znam da vrlo
živo prati stvari. Savka je takav temperament, možda prejak za
politički angažman, u svakom slučaju, da ne poredim sebe i
nju, da poredim Nikezića i nju, to su bile dve ličnosti, različiti
temperamenti, nešto što je išlo tiho, postupno, zaobilazno,
mirno i nešto što je išlo direktno. Ako me pitate šta ja njima zameram,
to je bio njihov odnos sa Titom u jednom trenutku, suviše
veliko oslanjanje na njega, i za ljude njihovog formata, bila
mi je neverovatna njihova iluzija da oni njega mogu upotrebiti i
da uz pomoć njega mogu dovesti do promene odnosa snaga u
Jugoslaviji, do reforme federacije. On je bio stub toga i da se pomoću
njega to napravi, za ljude njihove političke inteligencije,
meni je izgledalo neobično, i to sam im i tada zamerala, a i govorila
sam to Savki kad smo se sretale. I ona i Tripalo su se
vraćali na taj period, oni su videli u nama moguće sagovornike
u Srbiji, ljude sa kojima mogu da se sporazumeju u svakom slučaju,
jer je to bila nova garnitura na koju je prilično uticalo vreme,
to je bila stvar modernizacije zemlje i nekakvog ulaženja u
fazu koja se sa ratom i revolucijom, iscrpela. Drugo, Jasenovac
i genocid je njih faktički pritiskao, oni su to osećali kao tešku
hipoteku i istorijska je neistina da u Hrvatskoj nije ništa rañeno,
urañene su važne knjige, napravljen je spomenik, tamo se
to obeležava, tamo nikad nije došlo do brisanja razlike izmeñu
ustaša i antifašista. Kad smo se srele povodom te tridesetogodišnjice
i kad sam rekla da sam pročitala njene memoare i pitala
je šta sada radi, ona mi je rekla da pokušava da napravi knjigu
o Tuñmanu iz svog ugla. Nisam videla da li je izašla ta knjiga
ili je još uvek radi... Ona ima problema i sa zdravljem. U
svakom slučaju, ona je bila jedna nova ličnost, vrlo energična,
jedna kompetentna, obrazovana žena... Da je bila separatista,
ustaša – to ne stoji! Ona je svakako sebe smatrala Hrvaticom i
108