ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

et, a danas se o tome govori kao o „kvaziliberalizmu“. Nismo
mi sebe zvali liberalima, tako smo bili imenovani i ta kampanja
protiv nas je bila jedna od najintenzivnijih i najdužih kampanja,
dvanaest hiljada ljudi je tada „počišćeno“. Nikezić je jednom
rekao: „Takva kampanja je bila samo protiv Liu Šaočija
kroz kulturnu revoluciju.“ Zanimljivo je uporediti tu kampanju
sa onim što je tada pisano u svetu, tamo se prepoznalo da je reč
o restaljinizaciji, da se sa Titom definiše vreme koje će doći posle
njega. Termin „liberalizam“ se odnosio na novu ekonomsku
orijentaciju, na tržišnu privredu, postojao je savez političkih elita
u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji da se ide ka modernizaciji
što je tada značilo veću slobodu u odnosu na ono što je
omogućavala centralna vlast. Postojala su dva ekonomska instituta,
jedan je bio u Zagrebu, vodio ga je Ivo Vinski, drugi u
Ljubljani, vodio ga je Aleksandar Bajt, u Beogradu je izlazio list
Ekonomska politika. Savremeni istoričari u svetu koji pišu o
Istočnoj Evropi navode da takve institute osim Jugoslavije nije
imala nijedna istočnoevropska zemlja... Dakle, iako su postojale
razlike, taj sukob je došao iznenada. Oni su u toku jula 1972.
organizovali razgovor gde su vrlo oštro izneli kritiku te koncepcije
koju su označili kao liberalizaciju, preveliku demokratizaciju,
pomenuli su i odnos prema Titu, da je on još uvek integracioni
činilac, da treba računati na vreme posle njega, da je protiv
Jugoslavije angažovan moćni svetski konzervativni reakcionarni
blok, specijalni rat...
Da li se i pred Titom pominjalo to „posle Tita“?
– Više je on sam to govorio, on je govorio: „Ne mislim ja
da sam večit“, to je bila tema koja vas pritiska, a odbijate da je
formulišete. Već tada je bilo jasno da je odnos takav da Srbija
ne može ostati na jednoj strani, a svi drugi na drugoj, da je tu
nužan kompromis, ali spremao se Ustav i deo srpskog političkog
rukovodstva koje je inspirisalo razgovor kod Tita je smatralo
da kada je već uklonjeno hrvatsko rukovodstvo, treba to uraditi
na svaki način i u Srbiji, misleći verovatno da će onda doći do
takvog odnosa snaga koji će sprečiti donošenje Ustava. Mi smo
morali da odemo pri kraju svog mandata, pre republičkog kon-
50