ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Slom srpskih liberala. Tehnologija političkih obračuna Josipa<br />
Broza, filozof Ljubomir Tadić je tvrdio da su „srpski liberali<br />
operi<strong>sa</strong>ni od svih mogućih nacionalnih osećaja“, da „Nikezić<br />
nije mogao biti, iz genetskih razloga (majka Francuskinja, otac<br />
svetski putnik) optužen za nacionalizam“. O modernizmu i tehnokratizmu<br />
liberala niko više nije govorio, to je <strong>sa</strong> čistkom direktora<br />
velikih privrednih preduzeća, otišlo u drugi plan. Ni<br />
antisovjetizam, ni antititoizam nisu više pominjani: dovoljno je<br />
bilo optužiti partijski vrh u Srbiji, sve više od toga bilo je<br />
opasno i moglo je imati efekat bumeranga. Tako su ostale <strong>sa</strong>mo<br />
zabrane – liberalima, a onda <strong>sa</strong>mo meni. To nije bio <strong>sa</strong>mo daleki<br />
odjek parole „zabranjeno je zabranjivati“ iz studentskog pokreta<br />
u svetu 1968. godine, koja je izražavala njegovo anarhoidno<br />
shvatanje slobode. Ovde je narativ o zabranama, odnosno,<br />
o krivcima, u suštini zamagljivao odnos prema političkom<br />
razlazu u Srbiji 1972. godine. Mijat Lakićević je 2002. godine<br />
svoj motiv za <strong>sa</strong>zivanje okruglog stola Prelomna ’72: Uzroci<br />
i posledice pada srpskih (komunističkih) liberala oktobra<br />
1972. godine, obrazložio činjenicom da su početkom devedesetih<br />
godina izvršene različite revizije i da se pi<strong>sa</strong>lo i govorilo o svemu<br />
i svačemu. „Rehabilitovani su, tako, i informbirovci i udbaši<br />
i <strong>sa</strong>radnici fašista u Drugom svetskom ratu (njima se dižu spomenici,<br />
u njihovu korist se redefinišu školski udžbenici) jedino<br />
su ti ’komunistički liberali’ ostali zaboravljeni, gurnuti u tmušu<br />
muka i nespominjanja.“ Uz razgovor o knjizi Slavoljuba Đukića<br />
u Borbi juna 1990, to je bio jedini javni govor o liberalima posle<br />
trideset godina... Postoji više mogućih objašnjenja za odnos<br />
prema liberalima. Jedno od njih je da ni vlast ni opozicija nisu<br />
bili zainteresovani za istinu da je unutar pokreta bilo važnih<br />
pokušaja promene. Prvi su legitimitet zasnivali na svojim zaslugama<br />
u borbi protiv liberalizma, drugi – na potpunom diskontinuitetu.<br />
Ali otkud taj paradoks – srušen je Berlinski zid,<br />
ukinut politički monopol komunističkih partija, uspostavljen višepartijski<br />
sistem – a antikomunizam je dobio histerične razmere.<br />
Svuda je nagovešten povratak na stanje koje je prethodilo<br />
komunizmu, na koje je on i nastao kao reakcija. Različit od<br />
zemlje do zemlje, antikomunizam je svuda bio podjednako upotrebljen<br />
kao izgovor za odlaganje suštinskih promena... Ali, za-<br />
262
Change language