ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Sukob u srpskom rukovodstvu sedamdesetih<br />
godina definišete kao rezultat različitih koncepcija<br />
razvitka ispoljen u dva pitanja: odno<strong>sa</strong> SK i<br />
karaktera demokratije i nacionalnog pitanja i<br />
karaktera jugoslovenske države. Koji od ovih<br />
odno<strong>sa</strong> je po Vašem mišljenju bio primaran?<br />
– Naše rukovodstvo je došlo 1968. godine kao pokušaj<br />
pametnog korišćenja studentske pobune. Nešto se desilo, prvi<br />
put ste imali manifestaciju neslaganja <strong>sa</strong> poretkom, ona je bila<br />
različito motivi<strong>sa</strong>na, i to je ono što se gubi iz vida. Ona je imala<br />
i kulturno-revolucionarne tendencije što danas niko neće da<br />
prizna, svi govore da je to bio liberalni pokret, a bilo je studenata<br />
koji su nosili Maove značke, to je vreme kulturne revolucije<br />
u Kini. Ja ću Vam reći, opet ne bih htela da izgovorim ime, kad<br />
je Tito u jednom trenutku rekao da je kriza koju ne zna kako da<br />
reši, jedna od funkcionerki, koja je posle podržala pokret, je rekla:<br />
„Pa, oslonite se na mlade, kao Mao!“ Znači, bile su razne<br />
tendencije, bile su tendencije koje su sigurno išle ka liberalizaciji<br />
društva, ka otvaranju, ali, činjenica je da je to bilo i protiv<br />
socijalnih razlika. Ja <strong>sa</strong>m se <strong>sa</strong>da, baš zato što <strong>sa</strong>m čitala<br />
mnoge ljude koji o tome danas pišu, vratila na tadašnju štampu,<br />
ne kažem da <strong>sa</strong>m to istraživala, ali pročitala <strong>sa</strong>m parole<br />
koje su se tada isticale. Za mene je zanimljivo, <strong>sa</strong>da se proslavlja<br />
četrdeset godina, pa što neko nije te parole pokupio? Tražilo<br />
se da Narodna skupština postane Konvent, to je neka demokratija,<br />
ali nije liberalna demokratija. Mi o svemu tome govorimo<br />
po sećanju pri čemu smo svi ostarili i pitanje je šta tu vidimo iz<br />
naknadne perspektive jer smo se vrlo promenili i svašta smo<br />
doživeli. I to je komplikovana pojava. Pre svega, 1968. jeste eho<br />
studentskog pokreta u celom svetu koji – šta hoće? On hoće promenu<br />
civilizacije, on ima i anarhistički naboj od koga se brani<br />
strukturirano društvo. To nije uspelo i oni su se etablirali, mnogi<br />
od njih su ušli u vlast. Ovde je to bilo na tragu tradicionalne<br />
levice, to je pobunjeni Univerzitet zbog izdaje izvornih načela<br />
socijalizma, to je, ako mogu da kažem, bila jedna kritika socijal-<br />
45
Change language