ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
za njihovo druženje, koliko znam <strong>sa</strong>da se piše knjiga o tome, to<br />
intrigira mnoge autore, to su dva pisca koja su različito mislila<br />
i ja se ne usuñujem da tvrdim ko je kome više bio potreban. On<br />
nije viñao naročito širok krug ljudi, ponekad je viñao Tepavca,<br />
viñao je crnogorske generale, najčešće Sava Drljevića, oni su<br />
kod njega dolazili, i ja <strong>sa</strong>m odlazila u porodicu, to se smatralo<br />
dobrom prilikom za razmenu mišljenja, za razgovor, takvo je<br />
vreme bilo... Mislim da je u poslednje vreme bilo i mlañih ljudi<br />
koji su se za njega zanimali, Vasilije Kalezić koji je o njemu pi<strong>sa</strong>o.<br />
Bio je u dobrim odnosima i <strong>sa</strong> nekim ljudima iz emigracije,<br />
sigurno je bio u dobrim odnosima <strong>sa</strong> Desimirom Tošićem, <strong>sa</strong><br />
Vanetom Ivanovićem, koliko ja znam bio je do kraja u dobrim<br />
odnosima <strong>sa</strong> Mihailom Mihajlovim. To je ono što ja znam, ja ni<strong>sa</strong>m<br />
neko suviše blizak da bih mogla da imam uvid u te kontakte.<br />
Ravnodušan prema položajima i privilegijama, Đilas je bio<br />
zainteresovan <strong>sa</strong>mo za odličja koja je dobio u Narodnooslobodilačkom<br />
ratu. Najbliži Đilasov <strong>sa</strong>radnik u Agitpropu, hrvatski<br />
intelektualac Vjekoslav Prpić u svojim razgovorima <strong>sa</strong> Josipom<br />
Šentijom, kaže kako je Đilas, uoči Trećeg plenuma CK SKJ<br />
1954, iznenada ušao u njegovu kancelariju. „Slomljen i umoran“,<br />
rekao je Prpiću da se nada da Tito <strong>sa</strong> njim neće ići do kraja.<br />
Isku<strong>sa</strong>n, Prpić mu je rekao da je sve već otišlo predaleko, na<br />
šta mu je Đilas kazao: „Možda ti imaš pravo, ali se nadam da<br />
mi generalski čin neće oduzeti.“ Prpić se seća: „Bilo je to gotovo<br />
dirljivo. S njegove strane infantilno. Čovjek se zaprepasti. Kako<br />
su ljudi obični i u najneobičnijim situacijama i na najvišim položajima.“<br />
A meni se čini da je Đilas baš u položaju običnog čoveka<br />
reagovao iskonski crnogorski, ratnički. General Drljević, narodni<br />
heroj, organizovao je crnogorske generale da traže da se<br />
Đilasu vrati ordenje koje mu je bilo oduzeto. Zahtev su uputili<br />
tadašnjem predsedniku Dobrici Ćosiću. U Piščevim zapisima,<br />
Ćosić 27. novembra 1992. godine beleži, da će zatražiti da se Đilasu<br />
ukine presuda iz 1957. „Stalo mi je da mu to omogućim.“<br />
Meñutim, od toga nije bilo ništa, možda i zato što je Ćosić ubrzo<br />
smenjen, ali <strong>sa</strong>čuvana je vrlo intere<strong>sa</strong>ntna dokumentacija... U<br />
svakom slučaju, čini mi se da je on do kraja života ostao prilično<br />
veliki u<strong>sa</strong>mljenik. On je i danas, kao što je i prethodno<br />
bio, predmet različitih napada, ali mislim da on tim napadima<br />
248
Change language