ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

što se dogaña, ne mislim da je sve što je novo a priori ni pozitivno
ni negativno, ali mislim da to jednostavno treba da se poznaje.
Ja mislim da je za politiku, to mi govori i moje istraživačko
i moje životno iskustvo, najpogubnije ne razumeti svoje
vreme, onda ne možete da se odredite ni prema njegovim pozitivnim
ni prema njegovim negativnim tendencijama. Smatram
da je bila fatalna deviza – vraćamo se u XIX vek, pravimo državu
koju tada nismo stigli da napravimo. Mislim da je jedan od
najvećih problema Srbije danas nedostatak intelektualnog potencijala,
imati samorefleksiju da vidite šta ste prošli, gde ste
danas, šta su vaše mogućnosti...
Srbija nema mnogo manje školovanih ljudi od
zemalja u okruženju...
– Koliko ja znam, to je 7% visokoobrazovanih ljudi,
nema ih više ni u okolnim zemljama, Hrvatskoj, Bugarskoj, i
Hrvatska ima negde oko 7%. Intelektualna elita nikad nije
brojna. Ona ne zauzima pozicije u partijama, preko partija u
vlasti, ne upravlja državom, i uvek je bila malobrojna, uvek prilično
usamljena po definiciji, jer, valjda, i dublje analizira i pokušava
da vidi ono što dolazi. Ali ja mislim da je rat i taj projekt
na kraju XX veka pojeo srpsku intelektualnu elitu. Ona se
sa tim identifikovala, u ovoj generaciji koja je tome poslužila
nema snage da se uspostavi distanca prema tome, možda će to
biti moguće u nekoj novoj generaciji. Ja, doduše, mislim da to
neće pasti s neba, da za to treba stvoriti pretpostavke. Ako gledate
sistem školstva, on danas ne obećava da će te pretpostavke
biti stvorene, ceo društveni život ne govori da će te pretpostavke
biti stvorene, cela javna sfera ne utiče na stvaranje tih
pretpostavki. U ovakvim, kritičnim situacijama, narodi su ulagali
ogromne napore, uvek se uzimaju kao primer Nemci, ali ne
uzimaju se slučajno kao primer!
132