ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

1. IDEOLOGIJA
„Srpski radikalizam je u suštini srpski
nacionalizam“
Baveći se istorijom, približili ste mnoge pojedince
današnjim čitaocima – Svetozar Marković, Nikola
Pašić, Dimitrije Mita Cenić, Pera Todorović... Šta
povezuje sve te i druge ličnosti kojima ste se bavili?
– Od Vas sam čula, i to mi se jako dopalo, da Vam je profesor
Branko Petranović govorio: „Nemojte pisati istoriju bez
ljudi!“ Mene je vodilo upravo takvo razumevanje, takvo shvatanje
istorije. Ima više grupa ljudi koje sam proučavala, tu su
svakako Marković, Todorović, Pašić i Cenić. To su ljudi koji, u
suštini, pripadaju istom jezgru iz koga su se razvili pravci koji
su obeležili društvenu i političku istoriju Srbije u drugoj polovini
XIX veka i u prvim decenijama XX veka. Istorijski, mentalno,
idejno to su ljudi XIX veka. Oni dolaze iz seljačkog naroda
bez klasa, bez slojeva, sa idejom seljačke države. Svi su
oni nacionalni ljudi. Obuzeti osloboñenjem i ujedinjenjem, ali
izašli iz istog jezgra oni idu u različitim pravcima. Imaju zajedničke
karakteristike, ali imaju i neke posebnosti. Njihova zajednička
karakteristika je pokušaj stvaranja političke filozofije, političke
doktrine, političkog programa za jedno zaostalo, seljačko
društvo, za neosloboñen i neujedinjen narod. Vrlo je bitna njihova
veza sa Rusijom, ali u isto vreme i sa Zapadom. Ruski socijalizam
kome svi oni pripadaju, bio je jedan od odgovora na pitanja
koja su postavljana u Evropi posle industrijske revolucije,
posle Francusko-pruskog rata, posle poraza Pariske komune.
To je bio kraj političkih revolucija u Zapadnoj Evropi. Evropa je
171