ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

nije postojala, da, na kraju, u toj našoj istorijskoj nauci ostanete
samo na vojnoj i na političkoj istoriji, da vas nikad ne zanima
položaj žene, deteta, da vas ne zanima urbanizacija vaše zemlje,
saobraćaj u vašoj zemlji, da vas nikad nije zanimalo ni to
kako su vas drugi videli i da to ne tumačite. Nema nikakve razlike
ni u tome kako su nas videli istočni i zapadni putopisci, to
nisu zlonamerni ljudi, to su objektivni ljudi koji su opisivali ono
što su videli. Da sve to smatrate nečijom urotom?! Mislim da je
to duboko neprirodan rad koji ni taj narod, na kraju, ne poštuje.
On za vas postoji samo kao istorijski materijal koji povremeno
mobilišete, koji ne razvijate da se prepoznaje meñu drugim
narodima po svojim kulturnim, civilizacijskim vrednostima.
Možda sve to sada nekome izgleda kao moja fantazija,
ali ja to zaista, možda pogrešno, ali duboko osećam i silno me je
zanimalo da to sve vidim. Ja sam uvek vrlo mnogo putovala po
Srbiji, mi smo u tom smislu i rad u partiji promenili, mi smo
sednice Sekretarijata uvek držali u drugom mestu u Srbiji, pa
onda doñu ljudi koji imaju nešto da vam kažu što vi ne možete
da vidite, pa onda vi otkrijete neke ljude. Ja mislim da je ta
arogancija prema unutrašnjosti Srbije, gde ima vrlo vrednih
ljudi koji rade u teškim uslovima, na štetu razvoja. Mislim da
smo se mi negde pogubili u vremenu, pravo da Vam kažem, mislim
da je ta poslednja decenija XX veka stvarno katastrofa.
Možete biti u pravu, ali ako ta „istina“ ni za koga ne funkcioniše
osim za vas, vi ipak morate sebi da postavite pitanja. Drugo,
ako već pričamo o kritičkoj svesti, morate imati sposobnost za
neku reminiscenciju, da se malo vratite unazad, da se zapitate
zašto je tako, zašto biste vi samo imali neko samosažaljenje
prema narodu, zašto ne biste oslobodili njegove energije, recimo,
to što njemu sada pričate o Kosovu, to je priča koja možda
funkcioniše za vas koji državom upravljate i treba da u njoj
učvrstite vlast, ali ona je potpuno odvojena od realnosti i vodi
direktnom udaranju glavom o zid, za šta ćete ponovo tražiti nekog
krivca. Drugo, to balkansko iskustvo, ta etnička izmešanost,
stalne migracije, stalni ratovi, na kraju, te pretenzije, to
je nešto što Srbi ne mogu da rešavaju stalno pretendujući na
veliku količinu sile koju oni jedini imaju, da naprave nekakvu
državu. Mit je deo vaše istorijske svesti, ali da kroz dva veka
124