ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

cirkulisalo, neka radoznalost je uvek postojala i neko razaznavanje
ljudi u različitim sredinama.
U vreme kada ste ušli u politiku, da li ste
verovali da će to biti Vaše opredeljenje za čitav
život?
– Nisam, sasvim sigurno! Da je suprotno, ne bih se tako
brzo prešaltovala, to je bila moja prava priroda. Ne mogu reći
da je to meni neko nametnuo, naredio, da sam ja rekla: „Ja na
to ne pristajem“, ne! Ja sam to prihvatila, ali nisam mislila da
je to neka moja sudbina. Jako sam verovala da su te sedamdesete
godine momenat kad nešto može da se uradi, ja sam bila
mlaña od Tita, mogla sam mu biti unuka, postojala je hijerarhija,
ali apsolutno ste imali slobodu da kažete šta mislite. Naravno,
to se sve radilo u jednoj formi, kao pre svega vaspitana
osoba, mogli ste da računate na konsekvence, na kraju, one su i
došle, ali to da vi niste mogli da kažete, da vi u skladu sa odgovornostima
koje nosite, sebi zabranjujete da govorite zato što će
to da vam uspori napredovanje u karijeri, to ja nikad nisam
osećala, kao što znam da mnogi ljudi oko mene to nisu osećali,
pre svega Marko Nikezić, Koča Popović, Mirko Tepavac, Predrag
Ajtić. Ajtić je bio blistav čovek, Prizrenac koji je toliko verovao
u mogućnost zajedničkog života Srba i Albanaca. Sad, krajem
juna, kad smo na Kosovu razgovarali sa ljudima, oni kažu
da je ta generacija komunista ostavila pamćenje da ljudi ne
treba da se mrze. E, sad, možda komunisti nisu podnosili izdajnika
u vlastitom narodu, ali da biste vi apriorno mrzeli nekoga
zato što je Hrvat, Srbin, Slovenac – možda je to i postojalo u ljudima,
na kraju, pokazalo se da to nije moglo da eksplodira tek
onako, vanprirodnim putem – ali to je bilo ukroćeno. To se krotilo,
ta mržnja je bila subverzivna, i ono što sam ja verovala
kada je reč o toj generaciji, ja nisam imala iluzija da je to jedna
nova malograñanština, sve je bilo tu, ali ono što je bilo autentično
kod njih to je njihovo ratno iskustvo, oni su se jako plašili
grañanskog rata. Oni su to videli i smatrali su da je svaka cena
da se izbegne unutrašnji sukob dobra. Nije tačno da je svako računao
sa apriornim napuštanjem Jugoslavije u pogodnom tre-
43