ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

– On to potencira, ali to nije imaginarno, on je to stvarno
radio, on je bio taj centar gde je sve to strujalo. Drugo, rat kao
nešto nenadano, kao nešto što se dogodilo sticajem okolnosti,
što on nije očekivao, ne stoji! On u Piščevim zapisima vrlo otvoreno
kaže: „Ratovaćemo sa Hrvatima, ratovaćemo sa Albancima,
ubijaćemo se“, to su konsekvence. On je na toj liniji istrajao
i ja mislim da se tu desilo nešto što će možda sa nekog vremenskog
rastojanja moći jasnije da se vidi i da se prouči, kod
njega se jako mešaju različiti nivoi, njegov fiktivni, imaginarni,
literarni svet sa faktičkim svetom, a to je vrlo opasno u politici.
Ja sam bila zaprepašćena kad sam čitala knjigu o Kosovu gde
se mešaju ti njegovi svetovi. Mislim da je najteža posledica što
su ta dva nivoa pomešana i potpuno neodvojiva, što su silno natopljena
emocijom, što to deluje na mase, što je živ čovek preuzeo
na sebe da bude „otac nacije“, jer, on nigde nije rekao – ja
sam otac svoje ćerke, ja ne mogu da budem otac naroda – zar
ne?! Znači, ta uloga njemu odgovara, on je na kraju preuzeo i
ulogu da u sred rata postane predsednik države, on je možda u
toj poziciji počinjao da otkriva da se „stvarno i moguće“, što bi
on rekao, razlikuju. Ćosić je ključna osoba sive zone srpske politike
koja je uvek postojala, to znamo iz istorije i mi i oni koji su
nas proučavali. On je čovek koji ima ogromnu komunikaciju, on
je čovek koji može da razgovara sa patrijarhom, može da razgovara
sa generalom, može da razgovara sa bivšim političarima,
on može da razgovara sa tekućim političarima, tako da je to
jedna izuzetno izazovna uloga. Da ne kažem da on snosi odgovornost,
ali da je on tvorac jedne nove faze te ideologije, pomognut
sa raznih strana, jer u tome učestvuju i akademici i istoričari,
i svi redom, to je apsolutno nesumnjivo! Drugo, ja mislim
da je ipak za čoveka koji pretenduje na takvu ulogu, malo neobično
to njegovo uverenje o srpskom narodu kao isključivoj žrtvi.
Svako bi rekao da su Srbi bili žrtva, i u Prvom i u Drugom
svetskom ratu, ali, oni su žrtva i nekih zabluda, i svojih političkih
voña i svojih političkih izbora, i odsustva rasprava, i nesporazuma.
Kako da objasnite jedan narod za koji smatrate da je
najveća žrtva za dva veka svoje novije istorije, a koji je, zapravo,
došao u sukob sa svim svojim susedima?! To su, ipak, neka
ključna pitanja za čoveka koji ima tu intelektualnu ulogu. Ja
119