ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
zapravo, ključni čovek posle smrti Svetozara Markovića – govorim<br />
kako se razlistava to jezgro. Za Pašića je vrlo bitan Berlinski<br />
kongres i sticanje nezavisnosti 1878. godine. On je to doživeo<br />
kao tragediju...<br />
Sticanje nezavisnosti nije doživljeno kao nešto<br />
epohalno?<br />
– Što se tiče radikala, Pašića, radikalske opozicije u<br />
Skupštini, apsolutno ne! Njih država u tim granicama nije zadovoljavala.<br />
To je bila mala država, tek zametak države – oni<br />
su pomagali ustanak u Bosni i Hercegovini 1875, računali su<br />
pre svega na proširenje na Bosnu, smatrali su da su bili prikraćeni.<br />
Leopold Ranke je govorio Jovanu Ristiću: „Nezavisnost je<br />
svetlost, to je velika stvar, nisu u pitanju <strong>sa</strong>mo granice, teritorije.“<br />
Socijalisti, radikali, komunci – kako su se tada sve nazivali<br />
– odbijali su da prihvate Berlinski ugovor koji je Srbiji doneo<br />
nezavisnost i teritorijalno uvećanje. Kada je Jovan Ristić<br />
došao u Skupštinu koja je trebalo da ratifikuje Ugovor – neke<br />
stvari traju i one su karakteristika političke kulture u Srbiji –<br />
poslanici su rekli da neće da ga potpišu, ko je Ristića uopšte<br />
ovlastio da stavlja svoj potpis, da njih to ne obavezuje... Tako<br />
da su drame oko potpisivanja Berlinskog ugovora i Železničkog<br />
ugovora kao obaveze koja je proizlazila iz Berlinskog ugovora,<br />
stvarale prava op<strong>sa</strong>dna stanja u Skupštini. Dakle, opstajala je<br />
opsesija ujedinjenja i osloboñenja, domoći se vlasti bez konkurencije<br />
da bi se taj projekat mogao da ostvari... Pašić je jedan<br />
od najbližih <strong>sa</strong>radnika Svetozara Markovića. U Skupštinu ulazi<br />
posle Berlinskog kongre<strong>sa</strong>, postaje voña opozicije, u sukobu je<br />
oko modela države – ono što kažemo kakva ili kolika država.<br />
On je revolucionar: diže bunu, živi u emigraciji šest godina, povezuje<br />
se <strong>sa</strong> Rusijom, vraća se iz emigracije kao čovek koji ima<br />
prečišćene poglede. Kod njega se javlja i pitanje Kosova kao<br />
stvar osvete, pitanje povratka izgubljenih teritorija koje su pripadale<br />
srpskoj srednjevekovnoj državi. To se definiše kao osveta<br />
koja ima mobilizatorsku ulogu. Naprotiv, za socijaliste to su<br />
novi <strong>sa</strong>držaji. Pašić je učvrstio temelje radikalizma kao ideologije<br />
posle Timočke bune (1883), naročito u emigraciji. Prvo, to<br />
je pravoslavlje, po podeli u hrišćanstvu, Srbija je uvek na strani<br />
175
Change language