ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
nija zbog dominantnog dogmatizma u njoj, ali i zbog permanentnog<br />
ideološkog pritiska Sovjetskog Saveza. Zato je, kako su<br />
u svojim knjigama opi<strong>sa</strong>li Milan Kangrga, Ivo Kuvačić, Mihailo<br />
Marković, veza kritičke inteligencije i partije bila dvostruka, i<br />
javna i tajna. Za moju generaciju, koja je gimnazijsko školovanje<br />
započela u prvoj godini posle Drugog svetskog rata, to su bili<br />
ljudi iz dve sfere, politike i nauke. Meñutim, danas, kada čitam<br />
doktorske disertacije svojih mlañih kolega, shvatam koliko<br />
su oni bili povezani: Petar Stambolić i Mihailo Marković, Veljko<br />
Vlahović i Andrija Krešić... To je jedno jezgro čiji razvoj tek<br />
treba istraživati. Sa jednim jezgrom, onim u XIX veku, započele<br />
smo naš razgovor. Da li je ovde uopšte i bilo više jezgara? Odgovor<br />
na to pitanje je veoma važan zbog <strong>sa</strong>držaja i karaktera sukoba,<br />
i zbog njihovog ishoda... Posebno su značajni memoari<br />
Mihaila Markovića, jednog od vodećih intelektualaca u Srbiji.<br />
Roñeni Beograñanin, ilegalac, partizan, jedno vreme na radu u<br />
JNA, šahovski velemajstor, zaljubljenik u muziku, putnik po<br />
svetu od 1953. godine, profesor <strong>sa</strong> doktoratima u Beogradu i<br />
Londonu, naučnik, dobitnik nagrada za svoje knjige iz logike...<br />
Njegovi su memoari presek istorije generacije koja je posle Drugog<br />
svetskog rata iznedrila i političku i intelektualnu elitu u<br />
Srbiji. Jednima je pripala vlast, drugima znanje. Svi su oni učestvovali<br />
u oslobodilačkom ratu i od svoje rane mladosti pripadali<br />
Komunističkoj partiji. Prve razlike meñu njima pojavile su se<br />
u gledanju na mogućnosti socijalizma u Jugoslaviji, da bi u središte<br />
razlika došli pre svega tržišna privreda i decentralizacija<br />
zemlje. U krajnjem ishodu, postavljalo se pitanje odno<strong>sa</strong> prema<br />
izvornim načelima revolucije. Marković smatra da su najvažnije<br />
manifestacije udaljavanja od tih načela, Titovo deklari<strong>sa</strong>nje<br />
kao Hrvata na VIII Kongresu SKJ, privredna reforma i<br />
udaljavanje Alek<strong>sa</strong>ndra Rankovića iz vrha jugoslovenske partije<br />
i države. Njegova intelektualna i politička evolucija je<br />
veoma karakteristična. U mladosti protivnik „dijamatovca“ Dušana<br />
Nedeljkovića, on je u starosti bliži njemu nego zagrebačkom<br />
delu Praksi<strong>sa</strong>. Iako se stranački udaljio od Dobrice Ćosića,<br />
<strong>sa</strong> kojim je bio veoma blizak u vaninstitucionalnoj opoziciji koja<br />
se stvara praktično od 1966. godine, Marković mu je u svojim<br />
memoarima veoma blizak u razumevanju srpskog pitanja i na-<br />
281
Change language