ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
mene je vrlo zanimljivo, recimo, to iskustvo antikomunista uoči<br />
Drugog svetskog rata, antikomunista posle pobede 1945. i antikomunista<br />
posle sloma komunizma – to takoñe nije isto. Mislim<br />
da je u naučnom, a i u moralno-političkom smislu, veliki greh<br />
naše istoriografije što te složenosti nisu istražene niti predočene.<br />
Recimo, čitala <strong>sa</strong>m Milana Jovanovića Stojimirovića, koji<br />
je bio vrlo poznat publicista, urednik Samouprave, bio je Stojadinovićev<br />
<strong>sa</strong>radnik, pratio ga je na putu u Nemačku, bio je<br />
uhapšen posle 1945, njegova ostavština se nalazi u Matici srpskoj,<br />
to je vrlo dragocena ostavština, on je mnogo pi<strong>sa</strong>o o ljudima,<br />
objavljen je i njegov dnevnik. To je jedno neverovatno<br />
svedočanstvo, Branko Bešlin ga je priredio, ali ja nigde ni<strong>sa</strong>m<br />
videla rezonancu tog teksta. Stojimirović je bio antikomunista,<br />
on nije bio ni za kakav komunizam, ali u dnevniku 1939/1940.<br />
godine, on naslućuje dolazak levice, naslućuje pobedu njenih<br />
ideja, vrlo kritički govori o srpskoj inteligenciji, o srpskom grañanskom<br />
društvu, govori o njima kao o sloju koji je obuzet sobom,<br />
koji se zabavlja – baš tu reč upotrebljava – a on putuje po<br />
Srbiji uoči izbora, učestvuje u izbornim kampanjama i posmatra<br />
narod za koji kaže da je siromašan, loše obučen, čak upotrebljava<br />
jednu reč, kaže: „On se degeneriše, a naša elita se time<br />
ne bavi.“ Znači, niste istražili nekoga ko je bio s druge<br />
strane, ali je nagoveštavao opasnosti. Ili, recimo, <strong>sa</strong>da je Zavod<br />
za izdavanje udžbenika u o<strong>sa</strong>m tomova objavio knjige Branka<br />
Lazarevića, koji je takoñe bio značajan intelektualac, bio je takoñe<br />
hapšen posle 1945. godine, objavili su i njegov dnevnik koji<br />
govori o smeni vlasti. I on to oseća kao poraz svoje generacije,<br />
oseća kao tragediju, ali za mene je bila zanimljiva njegova kritičnost<br />
prema inteligenciji. Kaže: „Sada su svi levičari, <strong>sa</strong>da svi<br />
jure za priznanjima...“ A ljudi su ginuli, on podjednako oplakuje<br />
i leve i desne jer je ceo taj rat velika tragedija, govori da je nastupila<br />
velika moralna, intelektualna kriza u Evropi, koja se u<br />
jednoj maloj zemlji, gde se sukobljavaju interesi velikih, dramatično<br />
prelomila, gde su mnogi ljudi dočekali fizičku smrt, a<br />
mnogi političku, grañansku smrt. To je viñenje društva s druge<br />
strane, što je vrlo važno. Onda, recimo, dnevnik Ksenije Atanasijević,<br />
koja je pacifistkinja, koja je feministkinja, koja je moderna<br />
žena, koja je žrtva intriga i čaršije, koja je u borbi <strong>sa</strong> čar-<br />
151
Change language