ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
omantičarska istoriografija. Ona je svoju snagu crpla iz nacionalne<br />
ideologije i, uz pomoć državne politike, postajala dominantna.<br />
U takvim situacijama, i veoma učeni istoričari su isticali<br />
da romantičarska istorija „nije izgubila realno istorijsko<br />
jezgro, pa se mora smatrati specifičnom istorijom srpskog naroda“.<br />
Istoričari, zaista, ne bi trebalo da pišu <strong>sa</strong>mo za istoričare.<br />
Ali, ako pristanu na relativizaciju razlika izmeñu narodnog predanja<br />
i naučnog <strong>sa</strong>znanja moraju i <strong>sa</strong>mi postati popularni. U<br />
protivnom, rizikuju da budu optuženi za izdaju. Istorija istoriografije<br />
i jeste važna upravo zbog toga što se u njoj ne ogleda<br />
<strong>sa</strong>mo njena vlastita evolucija, već odnos društvene zajednice,<br />
posebno kulturne sredine, prema toj evoluciji. To što društvena<br />
zajednica može da u jednom trenutku podrži obnovu romantičarske<br />
istoriografije i faktički izrazi nepoverenje u rezultate istorijske<br />
nauke pokazuje da je, kako bi rekao profesor Sima Ćirković,<br />
„pod tankom korom nametnute ’harmonizacije’“ ostala<br />
nerazjašnjena ne <strong>sa</strong>mo glavna kontroverza istoriografije, već,<br />
pre svega, <strong>sa</strong>me društvene zajednice i njenih ciljeva. Obično se<br />
govori o negativnom uticaju istoriografije na raspad jugoslovenske<br />
države i ratove devedesetih godina prošlog veka. Profesor<br />
Ćirković, meñutim, ukazuje i na uticaj kulturne sredine na<br />
istoriografiju. Po njemu, posle 1986. „postajalo je vidljivo nepoverenje<br />
prema onome što je stvoreno u učenoj istoriografiji“. Od<br />
istoriografije kao nacionalne discipline i država i kulturna sredina<br />
očekivali su da stane u odbranu nacionalne politike na<br />
delu. Otuda okretanje oralnoj istoriji zasnovanoj na epskoj poeziji.<br />
„Naravno“, kaže Milorad Ekmečić, „to je daleko od muke istorije,<br />
ali jeste jedna predstava o njoj koja je u izgradnji jedne<br />
nacionalne svesti igrala bolju ulogu nego debele učene knjige,<br />
čiji tiraž ne prelazi hiljadu primeraka.“ Ali, valja podsetiti na<br />
reči Ivana Đurića da treba razlikovati istorijsku svest, u kojoj<br />
su nataloženi mitovi, i istorijsko mišljenje, koje je rezultat<br />
znanja o prošlosti. To nije pitanje slobodnog izbora već uzus istoričarskog<br />
zanata i njemu imanentne odgovornosti.<br />
227
Change language