ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

at. Kad sam se vratila u Beograd, videla sam se sa Nikezićem
i Tepavcem, oni su me pitali kakva je tamo atmosfera. „Ja pretpostavljam“,
rekla sam, „da je tako izgledao Prag uoči intervencije
Varšavskog pakta!“ Nikezić mi je posle rekao: „Razmišljao
sam, to nije nikakva demokratija. U pravu si, nije jednostavno
to reći, ali u pravu si!“ Kasnije sam putovala u Rusiju, to je bila
1992. godina, bila sam tamo na univerzitetu, i kad sam se vraćala,
to je bilo uoči izbora, pred Novu godinu, vagon je bio pun
naših radnika koji su se vraćali iz Rusije, pun nepoznatih muškaraca,
otvorena su bila vrata od kabina, znate kako se putuje
ruskim vozovima... Ja sam se neprijatno osećala, sve vreme
sam sedela i čitala. Onda mi je prišao jedan čovek i rekao: „Gospoño,
vidim, sigurno si učena, stalno sediš, čitaš...“ i tako, počeli
smo razgovor, ja sam ga pitala gde rade, on je pričao da ide
na izbore, da se razočarao u Miloševića ali da će ipak glasati za
njega zato što je Srbin. Rekao je: „Ja imam dva sina, jedan je
bio u Vukovaru i doneo je samo televizor, a drugi nije hteo u to
da se meša i prilično je bolestan“. Tako mi je rekao kao da je
psihički oboleo... Bio je Srbin sa Kosova i onda smo se upustili
u razgovor, ništa ga nisam pitala niti sam mogla imati predstavu
da je on jedan od ljudi koji su se spremali da idu na miting u
Ljubljanu, i onda mi je pričao o tim svojim razočarenjima, pričao
je o tom mitingu, kaže: „Ja sam dobio jednu bundu, onu koja
se daje stražarima i nešto malo duvana.“ Pitam ga: „Vama su
to delili?“ a on kaže: „Da, ali, tu je bilo i oružja.“ Rekla sam da
je pametno što nije otišao, a on kaže: “Pravo da vam kažem, ja
sam tada bio jako zagrejan i spreman da idem, a sad vidim da
to nije bilo pametno.“ Ja kažem: „Ja sam i tada mislila da to
nije pametno.“ Tako smo, eto, razgovarali... U toku „antibirokratske
revolucije“ Slovenci su stavljali primedbe, a onda je Mihajlo
Švabić, koji je lično bio dobar čovek – opisao ga je Dušan
Čkrebić u svojim memoarima Pogled iskosa – govorio na mitingu
na Ušću i rekao: „Ako im se ne sviña neka idu u Filadelfiju!“
Čekajte, kakvo je to shvatanje naroda?! Nas interesuje teritorija,
a ne ljudi. Janez Stanovnik, tadašnji predsednik Slovenije,
mu je odgovorio: „Otkad postojimo mi smo ovde, niko nas nikuda
neće terati!“ Znači, zamislili su negde svoju granicu i uopšte
ih ne zanima preko čega će preći. To čak nije ni anahrono,
209