ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

Da li se Koča Popović, zbog svog porekla i životnog
puta, razlikovao od drugih srpskih političara?
– Znate šta, i oko njegovog porekla postoji mistifikacija,
on je poticao iz trgovačke porodice, ali, baš sam skoro čitala, već
pred Drugi svetski rat to nije bila neka dobrostojeća porodica.
Ja mislim da se on najviše izdvajao intelektualno i moralno, on
je stvarno bio ta komunistička elita, retko obrazovan, školovan,
bio je i stvaralac, njegov angažman u nadrealizmu nije bio ni
slučajan ni efemeran. Mislim da je njegovo antifašističko opreljenje
bilo opredeljenje levog intelektualca njegovog vremena,
on je u Španiju otišao potpuno svesno. Njegov život u komunističkom
pokretu nije bio sasvim ravan, vi uvek tu vrstu ljudi
stavljate na probe i nalazite razlog da proveravate njihovu pravovernost.
Ali on je, prosto, bio jedan superioran čovek. Ono što
mali broj ljudi o njemu zna i vidi ga uglavnom kao intelektualnog
cinika, to je da je on bio neobično plemenit i human čovek. I
to se naročito videlo u ratu. Svi ljudi koji su pisali o ratu, o Prvoj
proleterskoj, navode da je njemu u prvom planu bio čovek,
da je on jako štedeo ljudski materijal, da je sve delio sa borcima,
recimo, to kako Nikoliš opisuje Igmanski marš, to su zaista
velike stranice za ljudsku, individualnu istoriju. Mislim da
je on uvek bio skeptičan čovek, on je vrlo rano počeo da sumnja
u staljinizam, ja mislim još pred Drugi svetski rat, čistke, pakt
Molotov-Ribentrop, mislim da velike iluzije u tom pogledu on
nije imao. On je u vojsci, posle u diplomatiji, bio čovek koji je
imao strateške uloge, mislim da je bio od retkih ljudi koga se
Tito nikad ne bi usudio da dovede na bilo koji način u pitanje,
on je njemu mogao eventualno da smeta kao konkurent, ali se i
Koča toga jako klonio. On je bio intelektualni puritanac, ja sam
odlazila u njihovu kuću, to je bio vrlo skroman život, oni su već
bili vrlo stari ljudi, nisu imali ni dobro regulisano grejanje, pravo
da Vam kažem. To je taj krem pokreta koji je gledao kako se
on omasovljava, kako profitira, kako se udaljava od ideala, i mislim
da to kod njega počinje vrlo rano. Njega su postiñivala priznanja,
sećam se, 1968. godine on je napunio šezdeset godina,
91