ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

neka prostorija, bilo je zadimljeno, i to je, zapravo, jedini detalj
koji pamtim, ne mogu da lociram gde je to bilo, znam da je bilo
u Užičkoj...
Da li je to što je Dolanc prisustvovao, imalo
neki značaj?
– Ima značaja, on je tada bio operativni čovek, on je sve
svršavao...
Mogao je Tito da mu kaže da izañe?
– Pa, mogao je... Tito je rekao da Nikezić treba da ide za
ambasadora, a mene je pitao šta ću raditi, kao, ja imam štofa...
Ja kažem: „Druže predsedniče, ja sve mogu, da skupljam suvo
lišće – toga se vrlo dobro sećam – samo ne mogu da radim ono u
šta ne verujem.“ Rekao je: „Ne, ne, vi ste ljudi od vrednosti,
vama treba naći mesto.“ To je bio naš poslednji susret.
Niste ga više videli?
– Ne, ne... Ljudi koji su posle došli morali su i da opravdaju
taj odlazak, neki od nama bliskih ljudi su govorili, prosto
da nas upozore, da njega obaveštavaju ko sve k nama dolazi, s
kim se viñamo, oni su se uvek plašili neke frakcije. On na to
nije bio neosetljiv, moram da kažem, na to je obratio pažnju i
na jednom sastanku, to nam je posle rekao Branko Pešić, poručio
im je: „Znate li vi koliko ljudi viña Marka i Latinku?!“ To je
bilo upozorenje njima da kontakti treba da se smanje. Za čoveka
koji je sve prošao, koji je preživeo Rusiju, čistke, to su stvari
koje se podrazumevaju... Možete da pravite Titov lični portret
na osnovu ovakvih-onakvih detalja, svako je to pravio od ljudi
koji su nešto probali da pišu, ali pravo da Vam kažem, možda
sam ja takva osoba, ali mene su uvek interesovale neke istorijske
koordinate u kojima je on postojao i ja smatram da je njegova
ličnost u tom smislu pozitivna. Njegova najveća greška je to
što, a to retko ko oseti, to proizilazi iz sistema iste partije i istih
masa, što u jednom trenutku nije rekao – ja sam tu sa svojim
autoritetom, sa svojim iskustvom i sa svojim godinama, mi
82