ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
vano u privrednoj reformi u Jugoslaviji. Boris Krajger, slovenački<br />
političar iz stare grañanske slovenačke porodice, tada je<br />
napi<strong>sa</strong>o knjigu u kojoj je rekao: „Reforma je rat“. Pokazalo se<br />
da je anticipirao, ona jeste bila rat, to je bila takva radikalna,<br />
dubinska promena u upravljanju, u privreñivanju. U mentalitetu,<br />
pre svega. Mi smo otporni na inovacije i nismo <strong>sa</strong>mokritični.<br />
I tu su se osetile razlike unutar jugoslovenskog prostora. Naravno<br />
da te razlike nisu išle strogo po republičkim granicama,<br />
ali je činjenica da je Srbija bila najsnažniji zagovornik državne<br />
ekonomije. Taj pokret ka promenama koji je kasnije imao i<br />
svoje političke implikacije je odneo Alek<strong>sa</strong>ndra Rankovića. Zanimljivo<br />
je nešto što niko ne govori, tada je bila osnovana komisija<br />
za reformu partije, to je bila vrlo reprezentativna komisija<br />
koja je imala ljude teorijskog formata, postoji negde publikacija,<br />
bile su objavljene teze, ona je daleko išla <strong>sa</strong> reformama partije,<br />
izvukla je partiju iz preduzeća, svela je na političku poziciju,<br />
dopuštala frakcije unutar partije... Ta je reforma zaustavljena!<br />
Na čelu komisije je bio Mijalko Todorović koji je bio veliki<br />
zagovornik reforme, on je kasnije napi<strong>sa</strong>o i knjigu koja o<strong>sa</strong>mdesetih<br />
godina nije mogla da se objavi u Srbiji, objavljena je u Zagrebu<br />
i bila je vrlo važan snimak borbi za privrednu reformu i<br />
ponuda alternativa krahu državnog socijalizma. Danas svi govore<br />
o krahu komunizma, u redu, krah ideologije, ali to je i<br />
krah državnog socijalizma koji se iscrpio, <strong>sa</strong>m iz sebe se iscrpio!<br />
Postojao je socijalni konsenzus izmeñu ma<strong>sa</strong> i državnosocijalističkog<br />
režima, ekstenzivan razvoj, masovno zapošljavanje, besplatno<br />
školovanje, besplatna zdravstvena zaštita... To je imalo<br />
svoju političku cenu u suženim slobodama. Sovjetolozi su još<br />
o<strong>sa</strong>mdesetih godina predviñali privredni slom državnog socijalizma,<br />
čak i ratove... Znači, unutar partije su postojali pokušaji<br />
reforme i oni su poništeni. Danas se sve to ignoriše, prikazuje<br />
da je sve isto, a zapravo je vrlo komplikovano i <strong>sa</strong>znanja o tome<br />
bi pomogla da se objektivno konfliktne situacije rešavaju na racionalniji<br />
i mirniji način. E, <strong>sa</strong>d, mislim da su Srbi negde već<br />
šezdesetih godina počeli da razmišljaju o rasporedu političkih<br />
snaga u Jugoslaviji posle Tita, a Ranković je ipak bio njihov<br />
najznačajniji predstavnik u rukovodstvu. Mislim da je ta nacionalistička<br />
struja koja je postojala i u partiji, u njemu videla no-<br />
86
Change language