ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

stati? Đinñić je shvatao nužnost da Srbija povuče liniju prema
politici rata, on je zamišljao ovakve-onakve oblike sporazuma
sa drugima. On je rekao da je javni govor Srba i Hrvata, jednih
o drugima, spao ispod svakog nivoa, da Srbija nema energiju,
da nema sredstava i ljudi, pa ni ideja, i da bez sveta ne može da
se pomeri s mesta. I, došlo je do egzekucije... Nije bilo dovoljno
poraziti ga na izborima, što je u Srbiji bilo izvodljivo. Bilo je potrebno
likvidirati ga fizički. E, sad, zašto se on glorifikuje? Pravo
da Vam kažem, to je dugo bilo nevoljno, bilo je i jako prigodno.
Znate, on je šarmantan, on je premijer koji ima energiju,
ali se ne vidi šta je on uopšte hteo. Ja mislim da to pripada celoj
ovoj politici „dati okvir“, dati neku formu za isti sadržaj. Vi
uvek možete da kažete Evropi – mi smo imali demokratskog
premijera, premijera koji je hteo modernu državu, on je ubijen,
mi sa tim nemamo ništa... Ali se pri tom gubi iz vida da je njega
ubila država. Zato mora da bude kriminalizovan. Oni su videli
da to nije mnogo produktivno. Zato je Zbornik o njemu ignorisan,
štaviše, primljen kao neprijateljski čin. A šta je bila
naša namera? Da Đinñića izmestimo iz žute štampe i kriminalnih
hronika i da ga pomerimo ka nauci, da se vidi šta je to razdoblje
u kome on egzistira. Ja ne kažem da je Zbornik odigrao
neku ulogu, ali nacisti ništa tako ne mrze kao analizu. Njih
preciznost nervira, izbacuje ih iz konteksta. Tiraž Zbornika je
vrlo brzo otišao. Izdavač danas ima još samo arhivske primerke.
Sve zavisi gde hoće društvo da ide: ako hoće da napreduje,
ono je analitično, ako to neće, ono prošlost predaje zaboravu.
Neprestano zanimanje za Đinñića, pune sale ozbiljnih i zamišljenih
ljudi po Srbiji u kojima je Zbornik predstavljan, bile su
mukli otpor politici kontinuiteta. Ali, ko to da politički artikuliše?
Problematično je društvo u kome sve zavisi od
jednog čoveka. Đinñićevi saradnici su i danas na
vlasti.
– On je i to govorio. Ovde stvari suviše zavise od vlasti,
od jednog čoveka. Imali ste Miloševića, pa ponovo hoćete voñu u
Srbiji. Znači, ne držite do institucija i ne marite za društvo, za
autonomiju pojedinca, profesije, regiona. Voña i mase: „Pašić
237