ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
ÄINJENICE I TUMAÄENJA Dva razgovora sa Latinkom PeroviÄ
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
slušala teatrologa Felik<strong>sa</strong> Pašića o zabrani predstave Brane Crnčevića<br />
Kape dole, opet u Ateljeu 212. Neka mlada novinarka<br />
ga je, kao zapeta puška, prekinula: „To je sigurno zabranila Latinka<br />
Perović?“ Ko bi drugi! Na to teatrolog kaže: „Tako je mislio<br />
Radoslav Rotković, ali on je, kad je počeo rat, otišao u Zagreb<br />
i tamo je umro.“ Za Rotkovića <strong>sa</strong>m znala <strong>sa</strong>mo po njegovom<br />
pogovoru Dnevniku jednog dobrovoljca Pere Todorovića...<br />
Od tih napada odgovorila <strong>sa</strong>m jedino akademiku Pavlu Iviću,<br />
Nikezić tada već nije bio živ, koji je 1993. rekao da Marko Nikezić<br />
nije ušao u knjigu Sto najznamenitijih Srba zbog hapšenja<br />
Mihaila Đurića i udaljavanja grupe profesora <strong>sa</strong> Filozofskog fakulteta.<br />
Ni javno ni privatno nije mi odgovoreno. Što se tiče<br />
grupe profesora, oni su <strong>sa</strong> fakulteta uklonjeni 28. januara 1975.<br />
godine, a mi smo podneli ostavke u oktobru 1972. godine. „Godine<br />
1974. studenti su hapšeni, a januara 1975. profesori su nelegalno<br />
suspendovani“, kaže u svojim memoarima profesor Mihailo<br />
Marković. O hapšenju profesora Mihaila Đurića već <strong>sa</strong>m<br />
Vam rekla ono što znam. Mihajlo Đurić je uhapšen posle odlaska<br />
liberala. On je, naravno, mogao da traži preureñenje države<br />
i promenu granica, što bi u svakoj državi imalo konsekvence. O<br />
tome kao o svojevrsnoj zamci i za zagrebačku grupu praxisovaca<br />
govori danas u svojoj knjizi Sjećanja i Ivo Kuvačić, zagrebački<br />
sociolog i jedan od <strong>sa</strong>radnika časopi<strong>sa</strong> Praxis. Ali, hapšenje<br />
Mihaila Đurića baš posle našeg odlaska bilo je važan dokaz<br />
našeg oportunizma prema nacionalistima. Tada ni<strong>sa</strong>m znala<br />
ono što <strong>sa</strong>m <strong>sa</strong>znala iz kasnije citiranih izvora. Naime, da se tadašnji<br />
ministar policije u Srbiji, juna 1972. godine, žalio Titu da<br />
su ga vodeći ljudi CK SK Srbije sprečili da, u februaru te godine,<br />
uhapsi profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Mihaila<br />
Đurića, koji se suprotstavljao predlogu da Tito bude izabran za<br />
doživotnog predsednika Jugoslavije. Ministar je tom prilikom<br />
sugeri<strong>sa</strong>o Titu da je na poslednje dve sednice CK SK Srbije izvršeno<br />
„odreñeno konfrontiranje Predsedniku“ (Titu). Zašto je i<br />
kome je danas potrebna istorijska inverzija? Nedavno je Zlatko<br />
Paković napi<strong>sa</strong>o da Dubravka Ugrešić govori o kulturi laži, a ja<br />
o kulturi ubijanja. Ja ne mislim da su to dve kulture. To je<br />
jedna kultura. Laž prethodi ubijanju, a zatim nastoji da ubijanje<br />
prikrije. Mene zapravo zanima kako raskinuti trojstvo: laž,<br />
274
Change language