ČINJENICE I TUMAČENJA Dva razgovora sa Latinkom Perović

stanja i pojave na koje je, kao reakcija, i nastao komunizam.
Njihovo stanovište da je od komunizma gori antikomunizam,
primljeno je kod nas kao duhovita dosetka, a ne kao upozoravajuće
iskustvo. Ali, možda je najupečatljiviji rumunski pesnik
Mirča Danesku, jedan od retkih otvorenih protivnika diktature
u svojoj zemlji. Posle promena, kada su se disidenti, očekujući
nagradu, počeli množiti, Danesku je rekao: „Bilo nas je malo –
ostali smo mnogi.“ A što se tiče nagrade koju pominjete, ona je
izazvala mnoge proteste: organizovane, ali i spontane. Nagrada
pesniku prema kome je partijska javnost tih godina izražavala
animozitet i iz jednog posebnog, recimo nepolitičkog razloga, i
to na godišnjicu osloboñenja Beograda, smatrala se za provokaciju.
Branko Pešić, predsednik Skupštine grada, bio je dvostruko
pogoñen: nagradom, ali i njenim dovoñenjem u pitanje.
Zahtevao je stav republičkog partijskog rukovodstva, koje je bilo
jasno: ništa se ne može naknadno menjati, niko se ne može
dezavuisati. Da li će nagradu, iz ruku vlasti koju je smatrao neprijateljskom,
i primiti – stvar je laureata. I nagrada je dodeljena.
I u drugim slučajevima teško je bilo javno osporiti insistiranje
na autoritetu institucija i poštovanju pravila, iako ni jedno
ni drugo nije odgovaralo kako političkom voluntarizmu, tako
ni interesima čaršije. Zato je, valjda, i slučaj koji je izazvao veliku
buru i bio na ivici skandala – i zaboravljen.
Nedavno su Večernje novosti objavile jedan Medakovićev
dnevnički zapis o Vama u kome kaže da
bi trebalo da „ućutite“ i smirite se „u grobu“ u koji
Vas je „smestio J. B. Tito“.
– Nekoliko ljudi mi je reklo da tako morbidan tekst nisu
nikada pročitali. Ali, to nije jedini takav tekst, takvi tekstovi
postoje. Pisao je Dejan Medaković na isti način i o drugim ljudima.
Na primer, o jednom od najvećih srpskih pesnika, utemeljivaču
časopisa Delo: „Oskar Davičo – dokaz naše obolelosti –
ako jednom ozdravimo, biće odbačen kao strano telo, amputiran
kao gangrenozno telo.“ A nije Dejan Medaković ni jedini koji je
od mene tražio da ućutim, ima on mlañe sledbenike. Zajedno sa
njim, oni polažu svojinsko pravo na srpsku zemlju i vlastiti izbor
onih koji njome mogu hodati. Nema tu mesta ne samo za
272