MANJINE I MEDIJI NA ZAPADNOM BALKANU - RRPP

Finansiranje
Nedostatkom novca i obučenih kadrova koji bi mogli da rade specifične novinarske i
uredničke poslove u medijima uglavnom se pravda nedovoljna pažnja koja se pridaje
problematici manjinskih nacionalnih zajednica. Finansijska podrška medijima i različitim
medijskim projektima iz ove oblasti je uglavnom iz međunarodnih fondova, daleko manje iz
budžeta, i simbolična iz različitih domaćih fondova.
Javni RTV servis se izdržava iz RTV takse i komercijalnih prihoda iz marketinga. Ova
sredstva su nedovoljna za obim i kvalitet projektovane produkcije, ali bi finansiranje redovne
aktivnosti koja proističe iz zakonskih obaveza prava nacionalnih manjina u medijima trebalo
definisati kao obavezu iz RTV takse.
Budžeti administrativnih jedinica koje su osnivači javnih elektronskih medija (kantoni,
opštine) treba da osiguravaju namjenska sredstva za kontinuiranu redovnu aktivnost i utvrđuju
prioritete. Princip konkursa ili tendera za pojedinačne projekte koje doniraju međunarodne ili
domaće organizacije je dobar za izgradnju kriterija kvaliteta i efikasnost projekta. U izuzetno
teškoj ekonomskoj situaciji nužna su i sistemska rješenja, ali i konkurencija kvaliteta i
mogućih efekata, te iznalaženje različitih javno-privatnih finansiranja koja će moći usaglasiti
javne i komercijalne interese medijskih vlasnika.
Zato naročito ističemo neophodnost pokretanja zanimljivih i inovativnih projekata u ovoj
oblasti koji će moći konkurisati za povoljnije termine u RTV šemama. Udruživanje i saradnja
producenata i emitera u ovakvim projektima, stvaranje mreža, može smanjivati troškove a
povećavati efekte.
Ljudski resursi
Istraživanje je pokazalo da su za ove aktivnosti u medijima najdeficitarniji specijalistički
kadrovi, novinari i prezentatori emisija na jezicima manjina, a u manjinskim udruženjima
administratori web stranica i internet portala. Preporučujemo da se u svim budućim
projektima u vezi sa ovom problematikom obavezno izdvoje sredstva i kadrovi za obuku na
deficitarnim ili potpuno nedostajućim poslovima u medijima i udruženjima manjina.
Veliki medijski sistemi ovu aktivnost mogu organizovati sami, a za manje se mogu
angažovati specijalizovane institucije za praktičnu edukaciju. Interes u elektronskim medijima
najviše postoji za specijalističke kadrove koji dobro znaju svoj maternji jezik i imaju
predispozicije za rad kao prezentatori i novinari.
U redakcijama medija, naročito velikih redakcija Javnog RTV sistema BiH, bilo bi veoma
značajno odvojiti novinare koji bi se specijalizovali za ovu problematiku ili za cijeli korpus
ljudskih prava. Na redovnim sastancima novinara u redakciji i dopisnika trebalo bi dio
vremena posvetiti aktuelnostima iz ovog domena i dogovaranju najboljih načina pokrivanja
ove problematike. Elektronski mediji koji imaju specijalizovane emisije i urednike za to
trebaju u kontinuitetu raditi na stalnom osposobljavanju novinara, pri čemu su vrlo značajna
iskustva veoma čestih regionalnih susreta.
Bolja saradnja medija i udruženja nacionalnih manjina
Mediji i udruženja nacionalnih manjina trebaju bolje sarađivati. Udruženja trebaju pomoći
medijima da se identifikuju najveći problemi manjina. Redovna komunikacija se može
postizati putem glasnogovornika ili zaduživanjem jednog aktiviste iz udruženja da održava
kontakte sa medijima i da im pruži određenu savjetodavnu pomoć u pronalaženju sagovornika
117