MANJINE I MEDIJI NA ZAPADNOM BALKANU - RRPP

lokalnih medija koji emituju na mađarskom jeziku, pa tako sebe prepoznaje kao medij čiji je
zadatak da i o dešavanjima u svetu i zemlji informiše pripadnike mađarske zajednice.
O sopstvenoj zajednici izveštava u 17 priloga (11,88%). Tematski gledano, najviše se
govorilo o politici, kulturi i umetničkim društvima. Sam sadržaj je dominantno pozitivan, dok
je novinarski pristup pozitivan ili neutralan. Zabrinjavajuća činjenica je da nema kritičkog
tona o sopstvenoj zajednici, što stvara lažnu sliku. Rezultat ovakvog pristupa može da jača
autostereotipe i ne pomaže u izgradnji pluralističke zajednice. Javni servis mora da emituje
šaroliku sliku mišljenja o svom auditorijumu inače gubi svrhu postojanja – ignorišući
drugačije, kritičke stavove, smanjuje demokratski kapacitet zajednice. U analiziranom
materijalu stranačka pripadnost subjekata ukazuje na dominaciju četiri stranke čije su
aktivnosti dobile najveći prostor u Dnevniku, a to su: Demokratska stranka (20,83%), Savez
vojvođanskih Mađara (18,75%), Srpska napredna stranka (12,5%) i Ujedinjeni regioni Srbije
(12,5%). Veliki je problem što u posmatranom periodu Televizija Vojvodine, u okviru
Dnevnika na mađarskom jeziku, nije vodila veću brigu o tome da se stranke predstavljaju u
skladu sa njihovom težinom u političkom životu, kao što to predlažu razni pravilnici velikih
medijskih kuća i kao što to sami domaći propisi nalažu. Ozbiljno je narušena neutralnost,
zbog velike razlike između dve najjače stranke. Ovde ćemo navesti i još jedan interesantan
podatak, a to je da su pojedini pokrajinski funkcioneri koji su se borili za glasove birača
koristili svoje mogućnosti i pojavljivali se na raznim manifestacijama i organizovali
pseudodogađaje kako bi dobili medijsku pažnju i tako „popravili rejting” svoje stranke. Ovo
se odnosi na DS i na SVM. Inače, posmatrajući samo i isključivo pojavljivanje političara u
izbornom bloku, DS i SNS imaju istovetan procenat pojavljivanja.
Kratki zaključak
Nedostaju različiti žanrovi, uglavnom se koriste izveštaji i vesti (zajedno čine 95%). Javni
servis mora povećati procenat šarolikosti žanrova jer tako utiče i na kvalitet emisije. Posebno
je bitno podići kapacitet emisije da može pokrenuti medijske inicijative što će svakako
rezultirati boljim kvalitetom.
Dnevnik na mađarskom jeziku se trudio da bude aktuelan, da izveštava o događajima uže i
šire zajednice. Međutim, nismo evidentirali nijedan prilog sa više od jednog izvora. Oni su
uglavnom navedeni kao pojedinci.
Posmatrajući učinak javnog servisa na mađarskom jeziku u navedenom periodu, možemo
zaključiti da skoro pa uopšte ne govori o drugima, više se fokusira na opšte teme i na
sopstvenu zajednicu. Ne pravi paralele sa drugim zajednicama.
3.2. Radio Novi Sad – emisija Objektiv – politički magazin
Program na mađarskom jeziku Radio Novog Sada (Újvidéki Rádió) počeo je sa emitovanjem
1949. godine. Danas se emituje 24-časovni program na drugom kanalu radija (na sledećim
frekvencijama: 90.5, 92.5 i 100.3 MHz). Kao deo javnog pokrajinskog RTV sistema, emisije
su pre svega okrenute ka složenijim formama sa većim brojem dijaloških emisija na
repertoaru. Na čelu redakcije je Zoltan Dani, odgovorni urednik. Program Radija Novi Sad je
segmentiran tako da pokrije sve zakonom predviđene zadatke javnog servisa: osim dnevnih
informativnih emisija, radio ima svoj kulturni, zabavni, ali i edukativni program. Prepodnevni
program je podeljen po temama i to na sledeći način: ponedeljkom se emituje magazin koji je
namenjen penzionerima i socijalnim pitanjima, utorak je posvećen ekonomiji, sreda politici,
338