MANJINE I MEDIJI NA ZAPADNOM BALKANU - RRPP

Problem
romskog jezika
Štampani mediji
narušena ili uskraćena i kako da reaguju, kome da se obrate.
Trebalo bi da na pitanja gledalaca odgovara pravni zastupnik, socijalni
radnik ili ombudsman, za rešavanje nedoumica i nejasnoća.
Bilo bi dobro imati programe u informativnom i kulturnom programu
(koji je namenjen svima) a koji bi imali dobru pokrivenost tema koje se
tiču nacionalnih manjina. Ovo je dobra opcija jer bi problemi Roma bili
vidljiviji i sagledavali bi se iz različitih uglova.
Živi kontakt programi kao i reportažni zapisi su dobri za što bolji pristup
romskoj problematici jer su pripadnici ove zajednice u situaciji da se
javljaju, pitaju i rešavaju eventualne nedoumice.
Jezik još nije standardizovan u potpunosti, i to nije samo lingvističko već
i političko pitanje.
Drugi problem su različiti dijalekti i nemogućnost razumevanja arlijskog
i/ili gurbetskog dijalekta na području cele zemlje.
Visok procenat romske populacije nije pismen i nema naviku da
štampane medije koristi kao sredstvo informisanja.
Bez obzira na obrazovni stepen, Romi nisu dovoljno zainteresovani za
štampani medij na romskom jeziku. Poseban je slučaj što ne možemo
imati jedan list sa nacionalnom pokrivenošću zbog značajne razlike u
dijalektima.
Problem je nedostatka obrazovanih kadrova, finansiranja i prostora za
tako nešto.
Na nivou pokrajine postoji Dekada, koja se distribuiše samo internim
tokovima po lokalnim samoupravama i zainteresovanima se deli
besplatno. Da se plaća, slabo bi bilo zainteresovanih.
395