OTOLOGIJA RAZNO

temporoparijetalnog predela oko 3 cm ispred korena heliksa, pa 3 cm iza
retroaurikularne brazde do na 2 cm ispod ugla mandibule ispred m. SCM. Dok ne
po~ne da deluje infiltracija uzme se masno tkivo iz donjeg levog kvadranta abdomena.
Incizija se produbi do temporalisa, periosta mastoida i m. SCM. Podigne se re`anj
presecaju}i spoljni slu{ni hodnik na hrskavi~no ko{tanom spoju. Ko`a kanala se odvoji
od hrskavice i u{ije tako da se dobije slepi {pag sa invertiranim apsorptivnim
{avovima. Prika`e se cela parotida. Napravi se popre~na incizija od ko{tanog kanala
do granice incizije nazad da bi se prikazao mastoid i deo okcipitalne kosti. Kauterom
se prese~e m. scm na pripoju za mastoid. Na~ini se prilaz preko pro{irenog facijalnog
recesusa. Ko`a i bubna opna se o{tro otprepari{u iz kanala, ukloni se zadnji zid,
maleus i inkus se dezartikuli{u i uklone. Skine se prednji zid kanala da bi se prikazala
kapsula zgloba u glenoidnoj jami. Izvr{i se amputacija vrha mastoida, prika`e i
podigne facijalis. Ako je nerv zahva}en ili je potreban {iri pristup preseca se. Na kraju
procedure vr{i se primarna reanastomoza. Ako nema dovoljno du`ine ubaci se graft
aurikularisa magnusa ili suralisa. Po{to je facijalis re{en tumor u hipotimpanumu se
mo`e {iroko prikazati. Postupak dalje odgovara onom kod prethodne tehnike. Posebnu
pa`nju treba obratiti oko anteromedijalnog dela jugularnog bulbusa gde izlaze nervi IX
do XI.
NEUROGENI TUMORI - SCHWANNOMA (NEURILEMMOMA,
NEURINOMA), NEUROFIBROMA, OSTEOKLASTOMA, CHORISTOMA (aberantne
pljuva~ne `lezde), LIPOMA.
* * *
ISTORIJAT
AKUSTI^KI TUMORI - DODATAK 1
Scott Brown - Otologija, 1987.
Fascinacija otorinolaringologa akusti~kim neurinomima poti~e iz njihovog
ube|enja da je rana dijagnoza ovog oboljenja u "otolo{kom" stadijumu njihov
prerogativ, ali i iz ~injenice da je efikasno hirur{ko uklanjanje veoma olak{ano
tradicionalnim poznavanjem anatomije temporalne kosti i facijalisa kao i mikrohirur{ke
tehnike. Na neki na~in, unutra{nji slu{ni hodnik je mesto susretanja teritorije
neurohirurga i otologa i kao i sva druga takva mesta puno je opasnosti i zamki za
neoprezne. Tamo gde se dve hirur{ke discipline susre}u uvek je postojala opasnost
za obe da se suo~e nedovoljno adekvatno sa problemima zbrinjavanja. Pogotovu kod
lezija cerebelopontinog ugla, postalo je postepeno jasno tokom poslednje dve dekade
da visoki ideali rane dijagnoze, potpunog uklanjanja tumora, niskog mortaliteta i
morbiditeta, o~uvanja facijalisa i ponekad sluha, mogu da budu dostignuti samo ako
otolog i neurohirurg rade zajedno za dobrobit bolesnika. Izgleda da je prvi slu~aj
akusti~kog neuroma koji je potpuno dokumentovan opisan od strane Sandiforta od
Leydena 1797. godine u ~lanku koji je naslovljen "De duro quodam corpusculo, nervo
auditorio adhaerente" i u kome opisuje autopsijski nalaz malog tvrdog tumora
auditivnog nerva, koji se pomalja iz unutra{njeg slu{nog hodnika i pritiska medulu
kod bolesnika koji se `alio na nagluvost. Sir Charles Bell je 1830. godine dao jedan
od najranijih klini~kih opisa progresivne simptomatologije bolesnika koji mu se javio sa
tic douloureux i kasnije nagluvo{}u, vrtoglavicom i paralizom facijalisa pre smrti zbog
kompresije mo`danog stabla i povi{enog intrakranijalnog pritiska. Na autopsiji je
na|en semicisti~an tumor, veli~ine golubijeg jajeta u cerebelopontinom uglu koji se
118