Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
tumora i predstavlja jo{ ve}i procenat svih lezija zadnje jame. Tumor ~esto dovodi do<br />
znaka i simptoma izme|u 30 i 40 godina, ali retko se javlja ranije. U stvari,<br />
pontocerebelarni znaci i simptomi u vrlo mladih ljudi treba da uka`u na drugi tip<br />
tumora kao {to je na primer gliom (Merritt, 1959.).<br />
PATOLOGIJA.<br />
Uobi~ajeno mesto nastanka akusti~kog neuroma je vestibularni deo nerva<br />
u predelu Skarpinog gangliona. Smatra se da se tumor razvija u blizini zavr{etka<br />
leptomeninga du` toka osmog nerva (Nager, 1969.). Zato ~esto po~inje u unutra{njem<br />
slu{nom hodniku, polako rastu}i u kanalu i potom, uz odre|eni stepen erozije, {iri<br />
se ka pontocerebelarnom uglu. Ponekad tumor mo`e da se razvije izvan kanala te<br />
time izostaje rano zahvatanje kranijalnih nerava. Iako je obi~no jednostran, mogu da<br />
postoje obostrane lezije, kao u slu~ajevima von Recklinghausenove bolesti. Spoljna<br />
povr{ina tumora nepravilno je formirana sa ~vrstim nodulima i cistama tankih<br />
zidova. Bazilarna i vertebralne arterije bivaju isprepletane du` napetih arahnoidnih<br />
opni. Po prirodi svoje veli~ine tumori mogu da pritiskaju pons, medulu i cerebelum<br />
~ak do tog stepena da prekidaju tok likvora. Po Hitselbergeru i Houseu (1971.)<br />
tumor mo`e da dostigne veli~inu od 5 cm, iako su naj~e{}e veli~ine izvan kanala od<br />
2.5 do 3.0 cm. Histolo{ki, tumor karakteri{e poseban raspored neoplasti~kih }elija.<br />
Te }elije su pore|ane paralelno, svaka grupa ide u drugom pravcu pa li~e na<br />
latice. Tumori kod kojih je velika koncentracija }elija nazvani su Antoni tip A, dok<br />
su oni gde su }elije re|e, Antoni tip B (Nager, 1969.). @ari{ta degeneracije mogu se<br />
videti tamo gde rast tumora prevazilazi njegovo snabdevanje krvlju.<br />
KLINI^KA SLIKA<br />
Rani simptomi<br />
Postoje kod tumora koji sporo raste u unutra{njem slu{nom hodniku. Tako,<br />
kako se pritisak prenosi na kohlearni i vestibularni deo osmog nerva, nastaju tinitus,<br />
gubitak sluha i vrtoglavica. Tinitus obi~no nastaje sa gubitkom sluha, ali mo`e da<br />
bude jedini simptom (Hitselberger i House, 1971.). Kvalitet tinitusa raznolik je, pa<br />
ponekad mo`e da li~i na zvonjavu zvona, a ponekad na urlaju}i zvuk. Zvuk mo`e da<br />
bude stalan ili intermitentan. Gubitak sluha ~esto prati tinitus. Mnogi bolesnici imaju<br />
te{ko}a u razumevanju zna~enja re~i, a distorzija sluha pri telefonskom<br />
razgovoru je glavna tegoba. Dok gubitak sluha mo`e da bude prisutan mnogo godina<br />
pre nego {to se bolesnik javi lekaru, u ve}ini slu~ajeva deficiti postoje pet ili manje<br />
godina (Clemis i Mastricola, 1976.). U principu gubitak je jednostran i progresivan,<br />
ali ponekad mo`e da se javi kao iznenadni senzorineuralni gubitak sluha. U ranim<br />
stadijumima akusti~kog neuroma, vrtoglavica je ~esta tegoba. Javlja se u vidu<br />
nestabilnosti u oko 83% bolesnika (Pulec i sar., 1964.). Pravi vertigo nije tako ~est;<br />
nastaje u oko jedne tre}ine bolesnika, ali mo`e da postane prominentniji simptom<br />
sa porastom tumora (Hitselberger i House, 1971.). Ponekad vertigo nastaje u<br />
paroksizmima kao u Menijerovoj bolesti.<br />
Kasni simptomi<br />
Razvijaju se zbog velikog pritiska u unutra{njem slu{nom hodniku i {irenja<br />
tumora u zadnju lobanjsku jamu. Senzorni deo petog nerva mo`e da bude prvi<br />
zahva}en, dovode}i do jednostrane utrnulosti lica. Motorni deo sedmog nerva mo`e<br />
127
Change language