Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Zahva}enost facijalnog nerva<br />
Iako je facijalis komprimovan i mo`e da bude znatno istanjen rastu}im<br />
tumorom, izra`ena facijalna slabost je retka. To je zato {to je motorni neuron, kao i<br />
drugde u telu, rezistentniji na pritisak nego senzorna vlakna. Manji stepeni slabosti<br />
koje sam pacijent ne prime}uje mogu da se otkriju pri bri`ljivom pregledu, ali ako<br />
postoji te{ka slabost facijalisa udru`ena sa drugim karakteristikama sindroma<br />
pontocerebralnog ugla, uzrok je verovatnije meningeom ili primarni holesteatom nego<br />
akusti~ki neurom. Facijalni tik je za~u|uju}e redak, ali mo`e da se javi. Bol, pritisak<br />
ili utrnulost oko uva ~este su tegobe i mogu da nastanu usled zahvatanja senzornih<br />
grana facijalisa. Zahva}enost intermedijusa ~esto se manifestuje izmenjenom<br />
lakrimacijom. Bolesnik se `ali bilo na suvo oko bilo na preterano suzenje i re|e na<br />
promene u ose}aju ukusa sa povremenom kakgeuzijom. Thomsen i Zilstorff (1975.),<br />
koriste}i prost test nazolakrimalnog refleksa, ustanovili su zahva}enost intermedijusa<br />
u 85% od 125 bolesnika sa akusti~kim neuromom, {to je incidenca ve}a nego kod<br />
trigeminalnih simptoma, pa su zaklju~ili da je pored audiovestibularnih nalaza<br />
defektni nazolakrimalni refleks najzna~ajniji klini~ki podatak o patologiji u<br />
pontocerebelarnom uglu.<br />
Zahva}enost trigeminalnog nerva<br />
Najranije senzorne promene, koje nastaju kada tumor dostigne 2 - 2.5 cm<br />
u pre~niku skoro uvek su na kornei, a mogu da dovedu do nadra`aja oka, posebno<br />
ako postoji i poreme}aj stvaranja suza. Sa daljim rastom tumora mogu da se jave<br />
bol, peckanje ili utrnulost u bilo kom delu distribucije nerva, a ponekad se javlja<br />
tipi~na trigeminalna neuralgija (Bell, 1830.). Tako|e mo`e da postoji izmenjen ose}aj<br />
toplote sa ose}ajem hladno}e na licu ili na ivici jezika. Obi~no postoji interval od<br />
oko dve godine od prvih audiovestibularnih simptoma pa do pojave trigeminalnih<br />
znaka i simptoma (King, Gibson i Morrison, 1976.), ali u oko 5% bolesnika<br />
utrnulost lica je po~etni simptom, posebno kad tumor nastaje medijalno.<br />
Zahva}enost mo`danog stabla i cerebeluma<br />
Kako se tumor i dalje uve}ava, pojavljuje se sve vi{e neurolo{kih znaka<br />
sa ataksijom istostranih gornjih i donjih udova {to se manifestuje kao nespretnost<br />
usled dismetrije, dissinergije i disdijadohokineze kao i poreme}ajima hoda, bolesnik<br />
se naginje ili posr}e na stranu lezije. Mo`e da se razvije intencioni tremor i va`no<br />
ga je razlikovati od Parkinsonove bolesti kod koje se smanjuje tokom voljnih pokreta.<br />
Horizontalni, vertikalni i rotatorni nistagmus su znaci zahva}enosti centralnih<br />
vestibularnih puteva, pa iako su ~esto izra`eni obi~no nisu udru`eni sa te{kom<br />
nestabilno{}u. Klini~ki znaci zahvatanja donjih kranijalnih nerava su retki, ali ako<br />
postoje ukazuju na prisustvo velikog tumora. Sterkers je opisao jednostrani faringealni<br />
bol u jednom slu~aju i paralizu rekurensa u drugom (Portmann i sar., 1975.).<br />
* * *<br />
AKUSTI^KI NEUROM<br />
(Paparella)<br />
INCIDENCA.<br />
Akusti~ki neuromi ~ine vi{e od jedne polovine svih tumora pontocerebelarnog<br />
ugla (Evans i Courville, 1932.). Predstavlja oko 9% svih intrakranijalnih<br />
126
Change language