OTOLOGIJA RAZNO

timpanuma. Zadnji {pag, von Tröltsch, je relativno velik i dubok. Relativno blagi otitis
mo`e inflamirati ovaj {pag i ulcerisati mukozu. Zatim se javljaju athezivne obliteracije
{paga, medijalni fibrozni sloj u zadnje - gornjem kvadrantu bubne opne atrofira, i
progresivna posteriorna marginalna retrakcija se javlja.
b) papilarna proliferacija bazalnih }elija epitela spolja{njeg slu{nog
hodnika i epitelijalnog sloja bubne opne
Po ovoj teoriji, holesteatomi nastaju usled papilarne proliferacije bazalnog sloja
skvamoznog epitela bubne opne i susedne ko`e kanala kao odgovor na unutra{nju
(intratimpani~nu) ili spoljnju (ekstratimpani~nu) stimulaciju.
Do intratimpani~ne stimulacije mo`e da dovede hroni~ni gnojni otitis. U
slu~ajevima hroni~nih gnojnih otitisa sa perforacijom bubne opne i stalnog curenja
sekreta iz uva dolazi do zapaljenjske iritacije ko`e hodnika i ostatka bubne opne, {to
mo`e dovesti do papilarne proliferacije bazalnih }elija epitela koji urastaju u kavum
timpani.
Najnovija istra`ivanja potvrdila su da papilarna proliferacija bazalnih }elija
skvamoznog epitela bubne opne i susedne ko`e hodnika mo`e da nastane ne samo
zapaljenjskom stimulacijom iz kavuma timpani, ve} i ekstratimpani~nom stimulacijom.
Tako je Steinbach (1980.), izneo da je tokom 12 nedelja uspeo da izazove pravi
holesteatom u kuni}a, kada je spolja{nji slu{ni hodnik zatvorio suturom. Isti autor je
vr{io stimulaciju papilarne proliferacije na bubnoj opni i susednoj ko`i hodnika
neiritiraju}im agensom (gelfoamom). Savi} i sar., 1987., operisali su bolesnika kod
koga se holesteatom razvio po{to je osteom mastoidnog nastavka opturirao spolja{nji
slu{ni hodnik.
Nakon invaginacije ili prekida bazalne membrane dolazi do stimulacije epitelnih
}elija da produkuju pseudopode i urastaju u subepitelno vezivno tkivo, a lamina se
potom reorganizuje. Lamina se sastoji od laminina i kolagena tip IV, dakle potrebna je
kolagenoliti~ka aktivnost lizozomalnih enzima koji su produkovani pre od epitelnih }elija
nego od }elija zapaljenja.
Epidermalne papile u normalnom stanju su vrlo male ili ne postoje. U prisustvu
hroni~nog zapaljenjskog procesa skvamozni epitel po~inje da proliferi{e kako je to jo{
1966. godine utvrdio Schwarz. Papila ima tendenciju da raste prema inflamatornom
granulacionom tkivu i da urasta u njega. Tako granulaciono inflamatorno tkivo mo`e
da se razvija i na bubnoj opni usled lokalne nekroze fibroznog sloja ili, pak,
granulaciono tkivo mo`e da nastane i na unutra{njoj povr{ini bubne opne kao
inflamatorno promenjeno embrionalno tkivo ili novoformirano vezivno tkivo.
Granulaciono tkivo u {upljini srednjeg uva odre|uje pravac prstolike penetracije papile,
u ~ijem se centru razvija epidermoidalna cista.
Izgleda da najve}i broj holesteatoma nastaje kao rezultat papilarne proliferacije
epidermisa u submukozno vezivno tkivo srednjeg uva. Nager (1867.) misli da je to
mnogo ~e{}i uzrok atik holesteatoma nego na bazi retrakcionih d`epova.
Mada se holesteatomi na bazi papilarne proliferacije u pars tensa bubne opne
mogu da razviju na svakom njenom mestu, predilekciono mesto za ovaj holesteatom
je zadnje - gornji kvadrant.
c) metaplazija epitela {upljine srednjeg uva
Teorija metaplazije respiratornog epitela mukozne membrane u ravan plo~astoslojevit
epitel, pod uticajem hroni~ne inflamacije u patogenezi holesteatoma je opisana
dosta rano - Wendt, 1873. godine. Modifikovana je od strane Tumarkina, 1958. godine
i relativno skoro ponovno razmatrana (Sade, 1977.).
61