OTOLOGIJA RAZNO

pneumatizacije, ali to do sada nije dalo jedinstvene rezultate. Uo~ene su i velike
promene u ekskurzijama bubne opne prilikom naglih promena atmosferskog pritiska u
dece koja su na ro|enju kasno zaplakala.
^e{}a zapaljenja srednjeg uva u zimskom periodu nego u letnjem, mogu se
objasniti i u~estalijim infekcijama uop{te gornjih respiratornih puteva.
PATOLOGIJA
U ve}ini slu~ajeva gnojnom zapaljenju prethodi akutno kataralno zapaljenje
srednjeg uva. Ako se ono ne savlada u tom stadijumu, zapaljenje napreduje i iz
stadijuma edema sluznice koja je zadebljana i do 20-30 puta, naborana i hiperemi~na,
usled prisustva bakterija i o{te}enja cilija cilindri~nog epitela, deskvamacija i manjih
defekata epitela, prelazi u stadijum ve}e }elijske infiltracije posebno leukocita, koji
zajedno sa limfocitima, sluzi i fibrinom transformi{u serozni u gnojni eksudat, {to je
va`na karakteristika ovog zapaljenja. Usled nagomilavanja gnojnog sekreta u srednjem
uvu, bubna opna se izbo~uje lateralno pod pritiskom sekreta koji pritiska i okolnu
sluznicu i periost, izazivaju}i intenzivne bolove preko ogranaka trigeminusa koji su
naro~ito izra`eni no}u (velika sli~nost izme|u bolova u uvu i zubima). Na mesti
najja~eg pritiska stvori}e se ishemi~na nekroza elasti~nih vlakana stratum propriuma, a
ubrzo posle toga i otvor (perforacija), kroz koji }e do tada retinirani sadr`aj krenuti u
spoljni slu{ni hodnik, kada prestaje pritisak - bol i temperatura se smanjuju. Sve dok
nije do{lo do perforacije, otitis media purulenta je prakti~no jedan topli apsces unutar
tvrdih zidova bubne duplje, lokalizovan u dvema ko{tanim zatvorenim {upljinama koje
me|usobno komuniciraju (bubna duplja i antrum), tako da nema mesta za eliminaciju
apscesa. Sekret ne mo`e da istekne u onoj meri u kojoj se stvara, pa tra`i mesto
najmanjeg otpora - bubna opna.
Perforacija bubne opne mo`e da nastane teoretski na svakom mestu bubne
opne, a njena je lokalizacija zavisna od pomenutog nastanka ishemi~ne nekroze zbog
pritiska retiniranog sadr`aja. Ali, praksa je pokazala, da perforacija kod akutnih
zapaljenja nastaje naj~e{}e u zadnjem ili prednjem donjem kvadrantu bubne opne
zbog gravitacije ka najni`im partijama bubne duplje, a retko u gornjoj polovini. One su
ili periferno ili centralno polo`ene - ivi~ne ili centralne perforacije. Obi~no su ovalnog
oblika i u po~etku zadebljanih ivica. Uvek su rezultat defekta elasti~nih vlakana
stratum propriuma. Zato je njihovo zaceljenje dosta ote`ano i vezano za stvaranje
ve}e ili manje brazgotine, koja u svakom slu~aju negativno uti~e na kasniju
funkcionalnu sposobnost bubne opne. Zato je uvek bolje, ako se nastanak spontanih
perforacija kod akutnih gnojnih zapaljenja mo`e izbe}i, tim pre {to perforacije mogu ali
i ne moraju da nastanu {to je u vezi sa koli~inom eksudata u srednjem uvu.
U spolja{njem slu{nom hodniku pojavi}e se, dakle, sukrvi~avi sekret, koji }e
raspadanjem leukocita i daljim napretkom bakterijske infekcije postati sluzavo - gnojan,
obi~no bez mirisa. Prete`no sluzavi sadr`aj ovog sekreta poti~e iz peharastih }elija i
`lezda sluznice Eustahijeve tube, te potvr|uje svoj tubogeni karakter i poreklo. On }e
kroz perforaciju navirati pod pritiskom koji odgovara ritmu pulsa aktivne, hiperemi~ne,
zapaljene sluznice. Sluznica }e ritmi~ki, sinhrono sa pulsom a zbog krutih ko{tanih
zidova kavuma, kako krv nailazi, smanjivati volumen su`ene {upljine srednjeg uva i
tako izbacivati gnojni sadr`aj kroz perforaciju u spolja{nji slu{ni hodnik. Kod
otoskopije, pojavi}e se stoga na kapljici koja se stvara na novonastalom otvoru na
bubnoj opni pulsatorni refleks, karakteristi~an znak za sekret u srednjem uvu. Dakle,
gnojni sekret, prolaze}i kroz perforaciju, pulsira i daje joj sjajan izgled, kao kap `ive.
Mesto perforacije nije uvek lako videti. Da bi ga na{li potrebno je dobro o~istiti spoljni
17