Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
druge strane pru`aju se u meatus obuhvataju}i nerve u posebnim ili zajedni~kim<br />
omota~ima i spajaju}i se sa neurilemom. Subarahnoidni prostor se, dakle, produ`uje<br />
lateralno do fundusa meatusa.<br />
PATOLOGIJA<br />
Mesto porekla<br />
Termin akusti~ki neurom izgleda da je neizbrisivo ukorenjen u engleskoj<br />
literaturi, pa ipak na semanti~kim kao i patolo{kim osnovama to je o~igledno<br />
neodgovaraju}e. Kako je Schuknecht (1974.) istakao, ovi tumori su tokom godina<br />
razli~ito nazivani kao neuromi, neurofibromi i perineuralni fibroblastomi, ali ni<br />
jedan od ovih termina ne opisuje precizno njihovo histolo{ko poreklo. Izgledalo bi da<br />
oni nastaju od [vanovih }elija koje obavijaju distalni deo osmog nerva od mesta<br />
na kome neuroglijalni elementi prestaju. Ova zona, glijalno-neurilemalni spoj, mo`e<br />
da bude mesto }elijske nestabilnosti i neki autoriteti smatraju da je to verovatno mesto<br />
na kojem nastaju neoplasti~ke promene. Ovo gledi{te ne zagovara [ukneht<br />
(1974.) koji tvrdi da {vanomi mogu da nastanu na bilo kom mestu izme|u spoja<br />
glijalnih i [vanovih }elija i kribrozne regije. Me|utim, jasno je da zbog toga {to<br />
junkciona regija obi~no le`i unutar unutra{njeg slu{nog hodnika, ve}ina tumora<br />
nastaje u kanalu, a tu opservaciju na~inio je prvi Henschen 1912. godine. U jednoj<br />
zna~ajnoj manjini slu~ajeva glioneurilemalni spoj je sme{ten vi{e medijalno, u<br />
cerebelopontinom uglu, te tumori koji tu nastaju mogu da dostignu znatnu veli~inu<br />
pre nego {to daju simptome, a to je ~injenica koja delimi~no mo`e da bude<br />
obja{njena [uknehtovom opservacijom da glio-{vanomski spoj kohlearnog nerva<br />
le`i vi{e medijalno nego kod vestibularnog. Dalje, izgleda da je iskustvo ve}ine<br />
hirurga u ovom polju da od gornjeg vestibularnog nerva nastaje najvi{e ovih<br />
neoplazmi sa vrlo retkom zahva}eno{}u kohlearisa (Nager, 1964.). Izgleda<br />
me|utim da }e u doglednoj budu}nosti uobi~ajena upotreba nalagati da termin<br />
"akusti~ki neurom" ima prednost nad "vestibularnim {vanomom". Raznolike patolo{ke<br />
osobine von Recklinghausenove bolesti razmotrene su kasnije u ovom poglavlju,<br />
zajedno sa jedinstvenim problemima u zbrinjavanju ovog stanja.<br />
Na~in rasta<br />
Tokom rasta tumora u unutra{njem slu{nom hodniku nastaje progresivna ali<br />
spora destrukcija vestibularnog nerva i nastaju kompresivni efekti susednog<br />
kohlearnog i facijalnog nerva. Po{to tumor nastaje u nervnom omota~u, on pre te`i<br />
da komprimuje neurone nego da ih infiltruje, pa tako stvara mogu}u ravan hirur{ke<br />
disekcije izme|u tumora i nerva, iako Neely (1981.) i Luetje i sar. (1983.) skre}u<br />
pa`nju na ~injenicu da ova ravan mo`e da bude vi{e prividna nego realna, a mo`e<br />
i da nastane histolo{ka zahva}enost facijalisa i kohlearisa. Tumor je omotan<br />
slojem arahnoidee, pa kako raste tako stvara dupli sloj koji pokriva ceo tumor i<br />
odvaja ga od okolnih struktura (Di Tullio, Malkasian i Rand, 1978.). Na prili~no<br />
ranom stupnju rasta tumor dovodi do pove}anja proteina u likvoru koji mo`e da<br />
dovede do nekog stepena arahnoiditisa, a ovaj ~esto dovodi do razvoja<br />
arahnoidne ciste udru`ene sa tumorom. Tumor mo`e da bude mali sa velikom<br />
arahnoidnom cistom i obrnuto. Erozija ko{tanih zidova unutra{njeg slu{nog hodnika<br />
nastaje posebno oko porusa; ponekad tumor mo`e da prodre kroz krov meatusa u<br />
suprameatalni sistem vazdu{nih }elija i nastavlja da raste u petroznoj kosti i to mo`e<br />
da u~ini hirur{ku identifikaciju facijalisa te{kom. Kako se ekspanzija nastavlja u<br />
medijalnom smeru, dolazi do prodora u cerebelopontini ugao, pa po{to je to veliki i<br />
121
Change language