OTOLOGIJA RAZNO

Radomir Radulovi}, Borivoje Krejovi}, Mom~ilo \or|evi},
Sne`ana Bankovi}
(Skra}eno iz: Po{kodbe glave in vratu, Zbornik referata na Simpoziju po{kodbe glave
in vratu, Slovenj Gradec 11. in 12. oktobra 1990. god.)
SA@ETAK
18 pacijenata, sa traumatskom paralizom facijalisa, operisano je pristupom
kroz srednju lobanjsku jamu. U svim slu~ajevima na|ena je frakturna linija koja
zahvata predeo genikuluma facijalnog kanala. Naj~e{}e, u 9 slu~ajeva, promene na
`ivcu su bile u vidu hemoragije, otoka ili atrofije nerva. Kod 5 pacijenata je bio lediran
perineurijum, a u dva slu~aja i stablo `ivca za manje od polovine pre~nika. Kod
jednog operisanog nije bilo vidljive makroskopske lezije dok je u jednom slu~aju,
na lediranom nervu, postojao traumatski neurom. Nije bilo postoperativnih
komplikacija, i pacijenti su napu{tali bolnicu sedam do deset dana posle operacije.
Oporavak mimike postignut je u 16 od 18 operisanih slu~ajeva.
Me|u prva tri etiolo{ka faktora koji remete zdravlje ~oveka spada
svakako i trauma. Povrede glave sa prelomom temporalne kosti predstavljaju zna~ajan
broj kako u neurohirur{kim tako i u otorinolaringolo{kim ustanovama. Naj~e{}e se
vi|aju posle saobra}ajnih udesa, ali ih neretko nalazimo i kod drugih vrsta povreda
tu~e, padovi i sl.). Mehanizam nastanka preloma temporalne kosti opisao je jo{ daleke
1883. Von Wahl, a 1984. godine ga eksperimentalno obrazlo`io Messerer.
Treba razlikovati
a) uzdu`ne,
b) popre~ne i
c) kombinovane frakture
pri ~emu se ima u vidu odnos uzdu`ne osovine piramide temporalne
kosti i pravca pru`anja frakturne linije. U novije vreme u terminologiju se uvodi i
pojam mikrofraktura koje podrazumevaju si}u{ne naprsline kosti na koje mo`e da se
posumnja na osnovu klini~ke slike, a te{ko ih je ili nemogu}e rengenolo{ki utvrditi.
Dokazuju se intraoperaciono uz pomo} operacijskog mikroskopa. Ove mikrofrakture
zaslu`uju posebnu pa`nju kod slu~ajeva sa paralizom facijalnog `ivca, jer ukoliko se
ne dijagnostikuju, mogu da budu uzrok ireverzibilnog o{te}enja funkcije facijalisa.
Facijalis je zbog svog dugog puta kroz uzani ko{tani kanal (canalis n. facialis) kao
i zbog posebne vulnerabilnosti `ivca ~esto ozle|en pri prelomima temporalne kosti.
Op{te je mi{ljenje da su paralize re|e kod uzdu`nih (25%) nego kod popre~nih
preloma (50%). Tako|e, `ivac je manje i lak{e ozle|en kod uzdu`nih preloma
piramide pa je i klini~ka slika bla`a, tok bolesti kra}i, a spontano izle~enje paralize
br`e i potpunije. U mastoidnom i timpanalnom delu dekompresija se vr{ila ve} gotovo
sto godina. Dekompresije facijalisa u predelu genikuluma i labirintnog dela datiraju
tek od pedesetih godina ovog veka.
Kod preloma baze lobanje, pra}enih paralizama facijalnog `ivca, u terapijskom
pogledu postavljaju se slede}a pitanja:
1.) koje slu~ajeve treba operisati,
2.) kada uraditi dekompresiju i
3.) na kom delu facijalisa treba intervenisati.
1.) Precizne podatke o stepenu o{te}enja `ivca daje anamneza, klini~ka
slika i elektrodijagnosti~ke metode ispitivanja. Klasi~no je shvatanje da su paralize
facijalisa nastale u vreme povrede te`eg stepena no one nastale posle odre|enog
193