OTOLOGIJA RAZNO

sli~no benignom tumoru, odnosno tvorevina koja svojim izgledom potse}a na tumor,
ima i pona{anje i malignu evoluciju.
Tri su osobine koje ga ~ine sli~nim tumoru:
1. struktura raste progresivno pokazuju}i gubitak kontrole njenog rasta;
2. struktura raste ekspanzivno ispod dole postavljene kosti, gde dovodi do
karakteristi~ne ko{tane resorpcije i
3. to je konstantan proces koji ima tendenciju da perzistira i da se vra}a
uprkos poku{aju totalnog odstranjenja.
Iako ko`a formira spoj sa drugim oblicima epitela na svim otvorima tela,
naj~e{}i nepravilni raspored epitelnog spoja je u uvu (Harker, 1977.).
Incidenca holesteatoma je 6 na 100.000 godi{nje u Ajovi (Iowa), SAD, do
0.92% godi{nje u pacijenata sa rascepima nepca (Harker i sar., 1982.) i to u grupi od
ro|enja do 10. godine starosti.
Spolja{nje i srednje uvo imaju jednostavne karakteristike koje predisponiraju
oboljenje. Spolja{nji slu{ni hodnik je jedini ko`om oblo`eni ko{tani cul-de-sac
(}orsokak) u telu, a srednje uvo je izvor ~estih zapaljenja, koje sadr`i brojne ko{tane
pukotine i mesto i predmet dejstva razli~itih pritisaka.
Izgled holesteatoma: sedefaste boje, okruglast, kao ohridski biser. Postoje:
tipi~ni i atipi~ni holesteatomi.
Tipi~an u atiku, ali i kao perla u pars tensa - mezotimpanumu, gde je manje
destruktivan od prethodnog; promene usled fibroznih athezija, granulacionog tkiva i
{varti. Mogu} je i duboko sme{ten u temporalnoj kosti, na vrhu piramide - epidermoid.
Keratin je `u}kast, a kapsula je bleda.
Atipi~ni: predilekciono mesto u Mayerovom {pagu - recesus izme|u prednjeg
dela bubne opne i dubokog prednjeg zida spolja{njeg slu{nog hodnika, obi~no kod
otitis externe. Zatim, kao posledica lediranja i povrede ko`e, te kongenitalnih anomalija
spolja{njeg uva, gde se {iri od unutra put spolja, otvoren ka bubnoj opni; kona~no
atipi~an je i onaj kao posledica miringoplastike i onlay metode, gde deo plo~astog
epitela ide ispod fascije.
POREKLO HOLESTEATOMA
KONGENITALNI HOLESTEATOM - CHOLESTEATOMA VERUM
Istorija saznanja o kongenitalnim holesteatomima mo`e da se podeli u ~etiri
perioda:
- prvi period obuhvata vreme patolo{kih opisa endokranijalnih ”Perla tumora",
od strane patologa u prvoj polovini XIX veka (1829. - Cruveilhier; 1854. Von Remak -
kongenitalna epidermoidna cista temporalne kosti i Virchowljev opis tumora koji je
zabele`io von Tröltsch - 1864.).
- drugi period karakteri{e se povremenim izve{tajima neurohirurga o hirur{kom
le~enju endokranijalnih holesteatoma u prvoj polovini XX veka.
- tre}i period obuhvata vreme kada su otolozi otkrivali pojedina~ne slu~ajeve
holesteatoma petrozne kosti - duboke petrozne kolekcije, manje ili vi{e pro{irene, ali
uvek sa perforacijom na bubnoj opni i infekcijom.
- ~etvrti period, koji po~inje sa prikazom Housa iz 1953. godine, kada je otkrio
holesteatom lokalizovan u fenestri ovalis, sa intaktnom bubnom opnom i bez infekcije
53