OTOLOGIJA RAZNO

Ipak, stratum corneum i stratum granulosum retki u metaplasti~kom
skvamoznom epitelu; tako|e nema i karakteristi~nih Langerhansovih }elija u epitelu
srednjeg uva.
Metaplasti~na teorija se zasniva na slede}im ~injenicama:
• svaka }elija u organizmu nosi u sebi informaciju na osnovu koje mo`e da
se pretvori u bilo koju drugu }eliju;
• ova genetska informacija realizuje se pod posebnim okolnostima dejstvom
okolnih induktora i aktivatora;
• ovaj proces se ~esto javlja u respiratornoj sluznici (hroni~ni atrofi~ni rinitis,
bronhitis, bronhiektazije i druge dugotrajne iritacije).
Fizi~ki faktori kao ekscesivna suvo}a mogu biti va`ni u patogenezi. Birrell,
1958., je na{ao skvamoznu metaplaziju {upljine srednjeg uva u slu~ajevima zatvorenih
holesterolski granuloma bez prisustva trnastih }elija. On je trnaste }elije na{ao samo
onda kada je bila perforacija bubne opne (keratom usled migracije skvamoznog epitela
od ko`e hodnika).
Teorija je bazirana na ~injenici da pluripotentne ili nediferentovane epitelne
}elije mukozne membrane u su{tini mogu produkovati keratin i stratifikovani skvamozni
epitel. Biopsija mukoze srednjeg uva u pacijenata sa hroni~nim gnojnim otitisom
pokazuje ostrvca skvamoznog epitela (Sade, 1971.).
Mogu}nost postojanja metaplasti~nog epitela mogao bi se diferencirati u
keratiniziraju}i skvamozni epitel i rasti lateralno kroz bubnu opnu. Iako se skvamozni
epitel mo`e javiti metaplazijom mukoze srednjeg uva, ne postoje dobri histolo{ki ni
klini~ki dokazi da ostrvca keratiniziraju}eg epitela rastu trodimenzionalno i dobijaju
formu holesteatoma.
Ova teorija nije danas {iroko prihva}ena. Dodatni dokazi protiv ove teorije su
da odgovaraju}e specijalizovane }elije na|ene samo u ko`i, poput Merkelovih }elija i
Langerhansovih }elija (Bremond i sar., 1977.), na|ene su i u holesteatomu. Merkelove
}elije su senzorne }elije odgovorne za receptornu funkciju za dodir ko`e, a
Langerhansove }elije prisutne u ko`i funkcioni{u u imunolo{kom sistemu posredstvom
antigena. Obe vrste }elija se ne nalaze u normalnoj mukozi srednjeg uva.
Dakle, inicijalni doga|aji u patogenezi holesteatoma - disfunkcija Eustahijeve
tube, negativni pritisak i inflamacija, su veoma ~esti, pa ipak holesteatom je relativno
redak. Samo udru`enost i koegzistiranje ovih procesa, a posebno njihovo ponavljanje
prouzrokuje da zapo~ne patogeneza holesteatoma.
Ve}ina holesteatoma se razvija iz pars flaccida. Oni se obi~no javljaju u
pacijenata koji su pod medicinskom opservacijom za vreme ranih stadijuma bolesti.
Ovi bolesnici pokazuju odgovaraju}e karakteristike koje dozvoljavaju da napravimo
zaklju~ak o ranim patogenetskim karakteristikama oboljenja. Nasuprot njima,
holesteatomi pars tensa bubne opne, su potpuno razvijeni i znatno ~e{}e udru`eni sa
aktivnom supuracijom. Opis koji sledi je baziran na osnovu opservacije pars flaccida
holesteatoma.
ISTORIJSKI PREGLED ZNANJA O MEHANIZMU DESTRUKCIJE
HOLESTEATOMA
Mada su postojala histopatolo{ka ispitivanja holesteatoma intenzivno jo{ od
1930. (MacKenzie) uvek su postojale kontroverze oko }elijskih doga|aja u ko{tanoj
destrukciji holesteatoma. Postojale su i razne teorije: nekroza pritiskom, hroni~ni
62