OTOLOGIJA RAZNO

azvoju mikrohirurgije kao esencijalne ve{tine i otologa i neurohirurga. Rand i Kurze
(1965.) bili su me|u prvim neurohirurzima koji su primenili mikrohirur{ke tehnike
pri uklanjanju akusti~kih neuroma subokcipitalnim transmeatalnim pristupom. Taj
pristup danas iznova u`iva popularnost po{to hirurzi `ele da o~uvaju sluh kod
izabranih slu~ajeva. Poslednjih godina de{avaju se brze promene u audiolo{koj i
radiolo{koj proceni bolesnika pod sumnjom na prisustvo akusti~kog neuroma sa
pojavom audiometrije evociranih potencijala mo`danog stabla (BERA),
kompjuterizovane tomografije (CT) i magnetne rezonance (MR), {to obe}ava
realizovanje ideala rane dijagnoze.
ANATOMIJA
Cerebelopontini ugao je trouglasti predeo ograni~en lateralno medijalnim
delom zadnje povr{ine temporalne kosti, medijalno ivicom ponsa, pozadi prednjom
povr{inom cerebelarne hemisfere i flokulusom i deo je lateralne medularne cisterne.
Gore je ograni~en trigeminalnim nervom na mestu gde prelazi vrh piramide i ivicom
tentorijuma. Donju granicu ~ine donji kranijalni `ivci (IX, X i XI) na mestu gde ulaze u
jugularni foramen kao i hipoglosus. Sadr`i jednu va`nu arteriju, prednju donju
cerebelarnu i dva kranijalna nerva, facijalis i vestibulokohlearis, koji prolaze od mesta
izlaska iz pontomedularnog spoja prema unutra{njem slu{nom hodniku. Unutra{nji
slu{ni hodnik je prolaz kroz petroznu kost koji vodi od zadnje povr{ine temporalne
kosti do medijalnog zida vestibuluma. Ima porus ili ulaz, medijalno sa o{tro
definisanom polumese~astom zadnjom ivicom i dosta slabo ograni~enom prednjom
ivicom, dok je sam kanal pribli`no cilindri~an. Na kraju kanala je fundus (lateralno) koji
zatvara medijalni zid vestibuluma. Lateralni zid meatusa ima nekoliko elemenata od
velikog hirur{kog zna~aja. Podeljen je u gornju i donju polovinu falciformnim
grebenom. Gornji odeljak je dalje podeljen u prednju zonu za facijalni nerv i zadnju
zonu za gornji vestibularni nerv i to o{trim vertikalnim grebenom kosti poznatim kao
"Bilova pre~ka" po Vilijemu Hauzu. Donji deo tako|e se sastoji od dve zone.
Napred je tractus spiralis foraminosus, kroz koga prolaze spiralna vlakna
kohlearnog nerva, a pozadi je znatno manja zona za donji vestibularni nerv koji
inervi{e sakulus. Poseban nerv, grana donjeg vestibularnog nerva koji inervi{e
ampulu zadnjeg semicirkularnog kanala, prolazi kroz mali kanal na podu meatusa oko
1 mm od fundusa. N. VII i n. VIII izlaze iz mo`danog stabla u predelu
pontomedularnog spoja gde su u bliskom odnosu me|u sobom i tu je nemogu}e
razaznati individualne komponente vestibulokohlearnog nerva. Kako prolaze put
lateralno, separacija izme|u njih postaje o~evidna pa se na nivou porusa mogu
razabrati ~etiri posebna nerva, facijalis i intermedijus gore i napred, gornji vestibularni
gore i nazad, kohlearni dole i napred i donji vestibularni dole i nazad. Prednja donja
cerebelarna arterija obi~no nastaje od bazilarne arterije kao jedno stablo i u
cerebelopontinom uglu pravi om~u koja ima bliski, ali pone{to varijabilan odnos sa
facijalisom i audiovestibularisom i unutra{njim slu{nim hodnikom; ponekad arterija
mo`e da pravi om~u samom kanalu. Glavne grane prednje donje cerebelarne arterije
su unutra{nja auditivna i subarkuatna arterija. Najva`niji venski sudovi ove regije
su jugularni bulbus koji prolazi ispod unutra{njeg hodnika, ali koji, ako je visoko,
mo`e da bude u odnosu sa zadnjim zidom meatusa, kao i gornji petrozni sinus koji
ide u liniji pripoja tentorijuma za petrozni greben i drenira petroznu venu napred.
Odnos mo`danih opni sa unutra{njim slu{nim hodnikom i njegovim sadr`ajem od
velikog je hirur{kog zna~aja. Dura zadnje povr{ine temporalne kosti je ~vrsto
pripojena oko porusa gde se spaja sa periostom meatusa. Pija i arahnoideja sa
120