OTOLOGIJA RAZNO

neurilemom i neurolemom. Neurinom je o~evidno pogre{an termin jer implikuje da
tumor nastaje od nervnih }elija. Neurilemom ne odgovara jer implikuje da tumor
nastaje od neurileme odnosno tanke spoljne opne koja okru`uje [vanov omota~.
Neurolemom odgovara jer ta~no defini{e tkivo od koga tumor poti~e ali toliko li~i
na termin neurilemom da }e se konfuzija nastaviti. Zato, najbolji naziv je
vestibularni {vanom. Posle svega re~enog ipak treba re}i da je termin akusti~ki
neurom toliko duboko usa|en u literaturi i klini~kom re~niku da ga je jako te{ko
izmeniti. Mo`da nije ta~an naziv, ali je to naziv koga smo dali i primenjivali toliko
mnogo godina da ga je sada te{ko eliminisati. Sli~no je i sa situacijom u kojoj smo
sa terminom "holesteatom". Ova lezija nema ni{ta sa holesterolom i u obi~nom
klini~kom smislu nije tumor, ali svi napori da se preimenuje ova lezija na
precizniji na~in su propali. ^ak i ve}ina patologa prihvata to sa sleganjem ramena i
vra}a nam patolo{ke izve{taje koriste}i taj termin. Postoji kompletna saglasnost
mi{ljenja u tome da svaki ste~eni jednostrani senzorineuralni gubitak sluha treba
ispitati u smislu akusti~nog neuroma. To podrazumeva auditivno topognosti~ko
ispitivanje da bi se utvrdilo da li je zahva}eno srednje uvo, unutra{nje uvo ili
retrokohlearna regija. Metode su: BERA, RTG unutra{njeg slu{nog hodnika i ENG.
Potom slede CT zadnje lobanjske jame i ako je nalaz negativan, cisternografija sa
vazdu{nim kontrastom. Tako|e treba ispitivati bolesnika sa jednostranim tinitusom bez
gubitka sluha jer je tinitus naj~e{}a po~etna smetnja kod bolesnika za koje se
kasnije ispostavi da imaju akusti~ki neurom. Ciljevi u terapiji su totalno uklanjanje
tumora uz o~uvanje funkcije facijalisa i sluha. Mo`e se se diskutovati o tome da li se
sme rizikovati neradikalnost kod odstranjenja tumora na ra~un o~uvanja sluha koji
je i ina~e preostao u minimalnim koli~inama. Usvojen je stav da ne treba po svaku
cenu ~uvati sluh uz rizik da deo tumora ostane.
Po{to postoji vi{e pristupa i kombinacija pristupa, treba napomenuti da samo
kod subokcipitalnog i transtemporalnog mo`e da se o~uva sluh.
Translabirintarni pristup se naj~e{}e koristi. Postoji i transtentorijalni
pristup. U novije vreme koristi se i laser, ali ne pru`a nikakve prednosti. Ne
poma`e kod bolje vaskularizovanih tumora, a znatno pove}ava ionako obiman
instrumentarijum.
* * *
NEURINOMA NERVI ACUSTICI
(P. Stefanovi}: Otorinolaringologija)
Naj~e{}i tumor unutra{njeg uva. Po histolo{koj gra|i spada u benigne
tumore, ali se klini~ki pona{a maligno. Javlja se podjednako u mu{karaca i `ena od
20 do 40 godine `ivota. Skoro uvek je jednostran. Makroskopski je mekane ili
srednje ~vrste konzistencije, presvu~en arahnoideom.
Histolo{ki su neurofibromi, neurinomi, neurogliomi i dr.
Klini~ka slika. Ima tri faze: otolo{ka, neurolo{ka i terminalna sa
povi{enjem intrakranijalnog pritiska.
Otolo{ka faza Jednostrani gubitak sluha sa {umom u
uvu ili bez njega. Gubitak sluha na
staje postepeno. Vrtoglavica se retko
javlja. Obi~no se bolesnici `ale
na nestabilnost pri hodu.
129