OTOLOGIJA RAZNO

apscese. Ne treba zaboraviti na mogu}nost da apscesi mogu biti posledica i meningita
i tromboflebita.
Patoanatomske promene u mozgu su kod apscesa u beloj mo`danoj
supstanci jer je ona slabije prokrvljena. Mo`dani apsces i mozak oko njega pokazuju
tri zone razli~itih patolo{kih promena: prema {upljini apscesa nalazi se zona
nekroti~nog tkiva, Le i bakterija; u sredini se nalazi zona granulacija koja se sastoji od
hiperplasti~nog vezivnog tkiva, polinuklearnih i eozinofilnih leukocita; spolja, encephalitis
haemorrhagica i edem mo`danog tkiva. Postoje: eksudativni apscesi oko kojih se ne
stvara kapsula i fibrozni sa stvaranjem kapsule. Ona se stvara 3-6 nedelja, zavisno od
reakcije zapaljenja a nezavisno od virulencije i vremena nastanka. Kod nekapsuliranih
granica izme|u hemoragi~nog i supurativnog encefalita ne postoji. Pove}anje apscesa
ide supuracijom i encefalomalacijom uslovljenom polo`ajem mo`danih vlakana i
pravcem krvnih i limfnih sudova.
Mogu biti solitarni i multipli apscesi.
Mogu biti povr{ni i duboki.
Mogu biti sa strane gde je primarni proces ili sa suprotne strane.
Svaki apsces prolazi kroz nekoliko faza. U po~etnoj fazi stvaranja
apscesa dolazi do cirkumskriptnog encefalita. Edem, hiperemija i petehijalna krvavljenja
su histolo{ka karakteristika ove faze bolesti. U daljem razvoju bolesti dolazi do
kolikvacije i stvaranja malih apscesnih {upljina koje su ispunjene nekroti~nim tkivom i
gnojem. Za ovu fazu oboljenja karakteristi~no je da nema zone demarkacije, tako da
se ne vide ta~no ivice apscesa. Posle ove akutne faze apscesa razvija se subakutna
faza apscesa, za koju je karakteristi~na reakcija glije, koja poku{ava da inkapsulira
apsces. Me|utim, iza zone glije u mo`danom tkivu se nalazi zona encefalita. Zona
encefalita omogu}ava pove}anje apscesa. Odbrana organizma stvara sve ve}u zonu
glije oko apscesne {upljine, dok se zona encefaliti~nih promena oko stvorene glijalne
kapsule smanjuje. Na taj na~in apsces prelazi u hroni~nu fazu. Rast apscesa u ovoj
fazi bolesti je polagan. Kapsula stvorena reakcijom glije nije tako ~vrsta kao fibrozne
kapsule, ona u su{tini i ne predstavlja pravu kapsulu.
Klini~ka slika apscesa se razvija u nekoliko faza.
1. Faza invazije.
U po~etnoj fazi razlikujemo op{te simptome apscesa i simptome od
strane uva. Zapravo bolesnik navodi da je pre odre|enog vremena imao egzacerbaciju
hroni~nog gnojnog zapaljenja srednjeg uva sa umerenim povi{enjem T, lakim
drhtavicama, glavoboljom temporalne regije sa prestankom sekrecije, nagonom za
povra}anjem i eventualnom vrtoglavicom. Dakle sama slika nastajanja apscesa je
maskirana simptomima procesa koji ga izaziva, egzacerbacije hroni~nog zapaljenja
srednjeg uva ili manifestantne slike druge otogene komplikacije. Radi se patolo{ki o
akutnom po~etno nesupurativnom encefalitu. U likvoru lako pove}anje elemenata. U
ovom stadijumu, bolesnik mo`e umreti zbog pojave sepse ili se izle~iti bez posledica,
pod velikim dozama antibiotika. Me|utim, mogu}no je da izme|u ova dva ekstremna
slu~aja do|e do lokalizacije procesa u mo`danoj masi i stvaranja apscesa.
2. Faza latencije.
Ovo je period kada su simptomi svedeni na minimum. Bolesnici se `ale
na povremene glavobolje i vidu hemikranija, lak skok ve~ernje temperature, gubitak
94