Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
ude udru`eno sa dobrim stanjem Kortijevog organa i endolimfati~kih prostora<br />
kohlee i vestibuluma, {to ih je navelo na zaklju~ak da je samo mali deo<br />
normalne strije neophodan za odr`anje normalne zapremine endolimfe unutra{njeg<br />
uva. Druge zna~ajne promene opisane su u spiralnom ganglionu ~ije }elije mogu<br />
da budu ekstenzivno ili totalno uni{tene. Visoki nivoi proteina u endolimfi prvi put su<br />
opisani od strane Dixa i Hallpikea (1950.) i bili su predmet mnogih studija<br />
(Silverstein i Schuknecht, 1966.). Eksudat se mo`e na}i ~ak i u perilimfati~kim<br />
prostorima kohlee. U~injeno je nekoliko poku{aja da se ti proteini identifikuju<br />
elektroforeznom analizom uzoraka perilimfe uzetim za vreme translabirintarne<br />
operacije, ali glavni problem izgleda da je bio dobijanje uzorka bez kontaminacije<br />
krvlju. O'Connor i sar. (1982.) nisu bili u stanju da identifikuju vrstu proteina<br />
karakteristi~nu za akusti~ki neurom. Palva i Raumio, (1982.) izveli su testove<br />
imunodifuzije koriste}i anti-likvorni i anti-tumorski antiserum dobijen od petoro<br />
bolesnika sa akusti~kim neurinomima i bili su u stanju da doka`u tumor-specifi~ne<br />
proteine u perilimfi. Oni su ukazali na to da proteini iz likvora mogu da pro|u kroz<br />
kohlearni akvedukt, a tumorski proteini kroz male kanale u kribriformnoj regiji. Te`nja<br />
za identifikacijom nekog imunolo{kog markera u krvotoku do sada nije donela<br />
uspeha, iako su Rasmussen, Thomsen i Tos (1981.) bili u stanju da doka`u<br />
}elijski imunitet protiv akusti~kog neuroma u ~etiri od jedanaest bolesnika pre<br />
operacije kao i kod jednog kontrolnog slu~aja (od 16) koriste}i tehniku inhibicije<br />
leukocita u kapilaru. Anniko, Arndt i Noren (1981.) gajili su }elije akusti~kog<br />
neuroma u kulturi organa i dokazali da su one visoko radiorezistentne. Opisani su<br />
retki slu~ajevi malih asimptomatskih neuroma potpuno sakrivenih u kohlei i vestibulumu<br />
i slu~ajno otkrivenih na autopsiji kao u slu~aju Johnssona i Kingsleya (1981.) koji<br />
su opisali mali tumor veli~ine 1.5 mm u pre~niku u skali timpani koji izgleda da je<br />
nastao na distalnom nastavku kohlearnog neurona. Takav tumor lako mo`e da da<br />
sindrom nalik Menijeru. Thomsen i Jorgensen (1973.) opisali su slu~aj intrakohlearnog<br />
neuroma koji je nastao u spiralnom ganglionu. Storrs (1974.) je prikazao dva slu~aja<br />
kod kojih se akusti~ki neurom javio kao tumor srednjeg uva. Intrakohlearna<br />
neurofibromatoza dobro je poznata osobina von Recklinghausenove bolesti<br />
(Linthicum, 1972.).<br />
Makroskopski izgled tumora<br />
Tipi~ni akusti~ki neurom je tvrd, dobro inkapsuliran tumor sa blago<br />
nodularnom povr{inom koji te`i da se oblikuje prema konturama cerebelopontinog<br />
ugla. Postoji relativno dobro definisana ravan separacije izme|u tumora i arahnoideje,<br />
ali na pojedinim mestima mo`e da bude ~vrsto pripojen za okolinu, posebno u blizini<br />
grana prednje donje cerebelarne arterije, {to ~ini sigurno uklanjanje ponekad te{kim<br />
ili ~ak nemogu}im. Medijalni pol tumora obi~no pomera mo`dano stablo ispred<br />
sebe ali ponekad mo`e da izgleda kao da infiltruje mo`dano stablo i mo`e da<br />
prodre u IV komoru kroz Lu{kin otvor. Unutra{njost tumora obi~no je mek{a od<br />
kapsule, pa iako mo`e da bude znatnih varijacija od jednog do drugog tumora ili u<br />
raznim delovima jednog tumora, konzistencija obi~no potse}a na zrno gro`|a.<br />
Povr{ina preseka varira sa sivim, `utim i purpurnim regijama. ^esto je prisustvo<br />
cisti~nih formacija u tumoru, a u nekim slu~ajevima ove ciste mogu da ~ine glavnu<br />
masu tumora (Hitselberger i House, 1968.). One sadr`e seroznu `utu ili<br />
hemoragi~nu te~nost, koja mo`e da bude likvor. Spontana hemoragija u tumoru nije<br />
retka, a kod velikih tumora mo`e da dovede do iznenadnog opasnog povi{enja<br />
intrakranijalnog pritiska. Kalcifikacije se vi|aju ponekad, obi~no u vidu malih plo~a,<br />
ali su Thomsen, Klinken i Tos (1984.) opisali akusti~ki neurom koji je bio potpuno<br />
123
Change language