OTOLOGIJA RAZNO

2. SEKUNDARNI HOLESTEATOM
Sekundarni holesteatomi se razvijaju na bazi hroni~ne iritacije koja nastaje kod
hroni~nih otitisa i recidivantnih akutnih otitisa. Predisponiraju}i faktori su:
• potencijal rasta epitela
• perzistiranje submukoznog tkiva i neadekvatna pneumatizacija.
Tri teorije obja{njavaju nastanak sekundarnih holesteatoma:
a) implantacija epitela kroz perforaciju na bubnoj opni
Ve}ina klini~kih i histolo{kih dokaza podr`ava koncept da ste~eni holesteatomi
vode poreklo od imigracije ko`e zida hodnika, odnosno implantacijom epitela kroz
perforaciju na bubnoj opni. Urastanje kao prirodna tendencija izle~enja zapaljenja
srednjeg uva se javlja ve} osmi dan preko ivi~ne perforacije. Ovakvu etiologiju je
opisao prvi Habermann (1880. ili 1888.), a potom i Bezold (1892.), Wittmaack (1933.)
i drugi (Ruedi, 1959.; Fernandez, 1960.; Richardson, 1963.). Ovaj poslednji ukazuje na
perzistenciju embrionalnog mukoperiosteuma u atiku koji mo`e prouzrokovati athezije i
formirati d`epove u razli~itim delovima atika, a kao rezultat toga tzv. atik blok, koji ima
iste efekte kao i opstrukcija tube. Wittmaack je pored prethodnog smatrao da
hiperplasti~na mukoza tako|e prouzrokuje zarobljavanje pneumatizacije temporalne
kosti, pa atik retrakcioni holesteatomi su obi~no vi|eni sa malim, slabo
pneumatizovanim mastoidima.
Lange, 1925., izneo je histolo{ki dokaz dubokog rasta put unutra trnastih }elija
u epidermisu [rapnelove membrane, koja nije bila ni retrahovana ni perforirana. On je
smatrao da ova epitelna proliferacija je prouzrokovana inflamatornim stimulusom. Ove
proliferativne kolone bazalnih }elija rastu u submukozno vezivno tkivo Prussakovog
prostora, formiraju}i osnovu za drugi tip holesteatoma.
Ruedi, 1963., iznosi dva predisponiraju}a faktora za nastanak ste~enih
holesteatoma: 1. specijalni potencijal rasta bazalnih }elija u stratumu germinativumu u
cirkumskriptnoj zoni ko`e hodnika odmah do gornje ivice bubne opne i 2. submukozni
vezivno tkivni sloj u prostoru srednjeg uva koji je udru`en sa nekompletnom
pneumatizacijom preformiranih prostora.
Proces imigracije je u stvari ono {to ko`a poku{ava da u~ini kada je prekinuta
ili povre|ena. Histolo{ka rekonstrukcija holesteatoma na presecima temporalne kosti i
na operativnim nalazima pokazuje njihovo poreklo kao divertikuluma ko`e hodnika uva
(Abramson i sar., 1977.). Studijama na animalnim modelima (Abramson i sar., 1975.),
pokazano je da izolovani eksplantati ko`e ne rastu u vre}astu ili cisti~nu formaciju, ali
ostaju cirkumskriptni. Postoje i izuzeci - transplantacija humanih holesteatoma u
srednje uvo imunodeficijentnim mi{evima koji nastavljaju rast (Bretlan i sar, 1982.).
Holesteatomi u drugim modelima pokazuju progresivni rast i ko{tanu resorpciju
(McGinn i sar, 1982.; Ragheb i sar.), karakteri{u se nekim oblicima kompresije kao i
vezom sa ko`om hodnika (Abramson i sar., 1975.).
To nije jednostavan proces epidermizacije, nego veoma jaka tendencija bujanja
plo~asto slojevitog epitela, jer taj epitel ura{}uje i ispod cilindri~nog epitela, a ne samo
da ga nadokna|uje, pa je tako urastanje shva}eno kao ”implantacioni” tumor.
Osnovni nadra`aj za ovo bujanje je hroni~no gnojno zapaljenje srednjeg uva i
nakupljanje deskvamiranog epitela, jer kada se proces izle~i prestaje i bujanje epitela.
Sve {to pove}ava stepen keratinizacije i stepen }elijskog razdvajanja }e uticati
na razvoj holesteatoma. Svakako da zapaljenje i infekcija igraju zna~ajnu ulogu,
59