OTOLOGIJA RAZNO

perineurijuma ustanovljena je u pet slu~ajeva, dok je naj~e{}e mikroskopsko
o{te}enje `ivca bilo u vidu otoka, hemoragije ili atrofije nerva, bez naru{avanja
kontinuiteta ovojnica. U jednom slu~aju postojao je traumatski neurom, a u jednom nije
na|ena vidljiva makroskopska promena. U dva od operisanih 18 bolesnika
ustanovljena je vidna hipertrofija n. petrosus majora, {to govori za pogre{no
usmeravanje regenerisanih vlakana facijalisa. Zbog radiolo{ki dokazane, ili suspektne
frakture na mastoidnom nastavku, u tre}ini slu~ajeva smo radili i mastoidektomiju. U
svim slu~ajevima na|ena je fraktura mastoidnog nastavka. Samo u jednom od ovih
{est pacijenata fraktura je ledirala `ivac te smo ga dekomprimovali i u mastoidnom
delu, prave}i tako totalnu dekompresiju facijalisa od introitusa canalis facialisa do
stilomastoidnog otvora.
DISKUSIJA I ZAKLJU^AK
Predilekciono mesto je genikulum. Fraktura u predelu genikuluma ne
mo`e se uvek rengenolo{ki dokazati. Veliki broj rengenolo{ki nedijagnostikovanih
preloma je posledica kako komplikovanog pneumatskog sistema temporalne kosti, koji
onemogu}ava rengenolo{ko pokazivanje frakture, tako i veli~ine frakture koja je
~esto mikroskopski mala. Napominjemo da se frakture temporalne kosti bolje prikazuju
u mastoidnom delu nego na predilekcionom mestu na prednjoj strani piramide
temporalne kosti. Dragoceno pomo}no sredstvo bio je [irmerov test. Stapedijalni
refleks je veoma relevantan za topografsku dijagnostiku imaju}i u vidu da n.
stapedius predstavlja samo mali deo od ukupnog broja motornih neurona facijalisa
(manje od jedne desetine). Otuda postojanje ili odsustvo stapedijalnog refleksa ne
govori o motornoj funkciji celog n. facijalisa ve} samo njegovog manjeg dela.
Gustometrijski testovi nemaju veliku vrednost. Horda timpani je su{tinski drugi deo
facijalisa (VII bis). Ona je visceromotorni i viscerosenzitivni deo facijalisa. Pored
toga napu{ta mastoidni deo nerva na razli~itim visinama - katkad ~ak i van
stilomastoidnog otvora, pa se na osnovu ispitivanja njene funkcije ne mo`e precizno
znati gde se lezija nalazi. Elektrodijagnosti~ki testovi, koji su neizostavni deo u
ispitivanju funkcije facijalisa, ~esto nisu u direktnoj korelaciji sa aktuelnim stanjem
mimi~ne motorike. Pored toga oni ne mogu odgovoriti na bitno pitanje kod o{te}enja
facijalisa: dinamika kretanja paralize i tok ozdravljenja. Zbog navedenog, mi ih u
na{oj proceni o stanju i oporavku facijalisa uzimamo samo kao korisne metode, ali
nikako odlu~uju}e za na~in i vrstu le~enja. Klini~ki tok paralize mimi~ne muskulature
bitan je za odluku o hirur{koj intervenciji, dok su ostale metode samo pomo}no
sredstvo i one dodatno uti~u na na{u odluku. Naime, ukoliko nema bitnijeg
oporavka funkcije motorike lica tokom 6 - 8 nedelja, radimo dekompresiju facijalisa u
onom obimu i na onim mestima gde je preoperativnim ispitivanjem na|ena lezija.
Naj~e{}e je to predeo genikuluma, a ponekad i ceo tok `ivca. Optimalno vreme za
operaciju je tri nedelje posle povrede. Me|utim, na odluku o vremenu operacije ne
uti~u samo ~injenice vezane za procese u facijalnom `ivcu, ve} i op{te stanje
zdravlja povre|enog; druge ~esto veoma te{ke povrede, kao i ~injenica da nema
pouzdane metode za konstatovanje te`ine lezije n. facijalisa i njenog spontanog
toka. Otuda, 6 - 8 nedelja predstavlja dovoljno dugo vreme da se vidi eventualan tok
spontanog oporavka funkcije, a odlaganje operacije uz to ne remeti bitnije
procese oporavka i njihov definitivni kvalitet. Odlaganje operacije za vi{e od dva
meseca nema ni teorijskog ni prakti~nog opravdanja, i samo ote`ava odnosno
smanjuje kvalitet oporavka funkcije mimi~ne muskulature. Kod operisanih
pacijenata nismo sprovodili postoperativnu fizikalnu terapiju. Histolo{kim ispitivanjima
nekih mimi~nih mi{i}a pokazano je da se prve degenerativne promene mi{i}nih
195