Zoran Sulejmanov - Ubistvata vo Makedonija (p.295)
Studija - Krinminologija
Studija - Krinminologija
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
dravi odnosi ima restriktivno dejst<strong>vo</strong> koe popu{ta <strong>vo</strong> mera <strong>vo</strong> koja<br />
`enata se vklu~uva <strong>vo</strong> op{testvenite tekovi na `i<strong>vo</strong>tot.<br />
[to se odnesuva pak do dejst<strong>vo</strong>to na biopsihi~kite faktori, <strong>vo</strong><br />
otsust<strong>vo</strong> na kriminogenoto vlijanie na objektivnite okolnosti, tie se<br />
javuvaat na povidok i samo navidum ja poka`uvaat s<strong>vo</strong>jata dominantna<br />
uloga <strong>vo</strong> javuvaweto na ubistvata kaj `enite. Su{tina na rabotite e,<br />
vsu{nost, <strong>vo</strong> bitnoto kauzalno deluvawe na se u{te prisutnata izolacija<br />
na `enata i determinira~koto vlijanie na biopsihi~kite s<strong>vo</strong>jstva<br />
na `enata. Seto toa na najdobar na~in mo`e da se vidi od fenomenolo{kiot<br />
prikaz na izvr{enite ubistva spored polot i moti<strong>vo</strong>t na storitelot.<br />
Od prilo`enata tabela mo`e da se zabele`i deka `enite <strong>vo</strong> na-<br />
{ata republika <strong>vo</strong>op{to ne vr{ele ubistva od opredeleni motivi. Toa<br />
se ubistvata od koristoqubie, qubomora, ubistva od strana na lice<br />
{to se nao|alo <strong>vo</strong> sostojba na akutna alkoholiziranost poradi storeni<br />
navredi, poradi odbivawe fizi~ki napad od pomal intenzitet i od<br />
nebre`nost. Vo ovaa grupa mo`at slobodno da se pomestat ubistvata na<br />
lice {to pretstavuva opasnost za interesite na ubiecot, kako i ubistvata<br />
poradi te{ko naru{uvawe na sosedskite odnosi proizlezeni od<br />
dolgotrajni sporovi od imoten karakter, bidejki od ovie motivi bilo<br />
izvr{eno samo po edno ubist<strong>vo</strong>. Ova jasno poka`uva deka kaj `enite<br />
otsustvuvaat onie odnosi i konflikti {to se karakteristi~ni za ma-<br />
`ite, odnosi i konflikti <strong>vo</strong> koi tie ja projavuvaat s<strong>vo</strong>jata agresivnost.<br />
Smetame deka ne e potrebno posebno da se doka`uva otsust<strong>vo</strong>to na<br />
ovie ubistva ako se ima predvid deka `enata e pomalku stavena <strong>vo</strong> polo`ba<br />
da obezbeduva sredstva za ekonomska egzistencija i blagosostojba<br />
na semejst<strong>vo</strong>to, deka `enite se porezistentni <strong>vo</strong> odnos na upotrebata<br />
na alkohol i re~isi <strong>vo</strong>op{to ne doa|aat na mesta kade {to toj posebno<br />
se tro{i, deka ne barataat so oru`je i ne odat na lov na dive~, kade<br />
{to naj~esto se javuvaat ubistvata od nebre`nost. Nesporno e i toa<br />
deka `enite gi izbegnuvaat fizi~kite presmetki. Sociokulturnite<br />
uslovi povrzani so upotrebata na fizi~kata sila <strong>vo</strong> na{eto op{test<strong>vo</strong><br />
go stavat ma`ot <strong>vo</strong> situacija da treba da razre{i nekoj spor, da<br />
odbie nekoj fizi~ki napad ili opasnost od drug vid. Me|utoa, koga se<br />
raboti za otsust<strong>vo</strong>to na ubistvata od qubomora morame da istakneme<br />
nekolku op{testveni vlijanija za da ne bideme zavedeni od pogre{ni<br />
tolkuvawa deka `enite se pomalku qubomorni od ma`ite, odnosno<br />
deka nivnaat psihofizi~ka struktura gi sopira <strong>vo</strong> izvr{uvaweto na<br />
ovie dela. Imeno, i ovde socijalnite motivi se dominantniot restriktiven<br />
faktor. Op{testvenata polo`ba na `enata kako majka, koja<br />
pred se treba da se gri`i za semejst<strong>vo</strong>to i podigaweto na decata, se javuva<br />
kako glaven faktor {to prekr{en niz nejzinata svest ja spre~uva<br />
<strong>vo</strong> odzemaweto na `i<strong>vo</strong>tot na edniot roditel na s<strong>vo</strong>ite deca. Od druga<br />
strana, koga im bila povredena qubovnata sueta na de<strong>vo</strong>j}i, tie s<strong>vo</strong>jata<br />
odmazda sprema s<strong>vo</strong>jot partner ja izrazuvaat so dejstvija {to prets-<br />
115
Change language